Iran je nagovestio da je spreman da pregovara o svom nuklearnom programu, ali nije pristao na zahtev Ujedinjenih nacija da do 31. avgusta obustavi program obogaćivanja uranijuma.
Iran je treća zemlja na svetu po bogatstvu naftnih rezervi. Takodje ima velike količine prirodnog gasa, koji mnoge zemlje koriste za pogon svojih elektrana. Analitičar Petrik Kloson iz vašingtonskog Instituta za bliskoistočna pitanja kaže da se Iranu savršeno isplati da koristi taj gas za proizvodnju električne energije.
«Dok za Iran nuklearna energija nema mnogo smisla, zbog velikih kapitalnih investicija potrebnih za otvaranje jedne nuklearne elektrane, kao i zbog činjenice da su za nuklearke potrebne neverovatne količine vode za hladjenje, a Iran nema veće vodene resurse. Uz to, inženjeri su 1970-ih uspeli da idenitifikuju jedinu rasedlinu na području od više stotina milja, i zaključe da se iranska nuklearna elektrana koja se sada rekonstruiše nalazi tačno na toj rasedlini, odnosno mestu gde bi moglo doći do zemljotresa.»
Iran navodi da je program obogaćivanja uranijuma razvijen da bi se proizvodilo gorivo za nuklearnu elektranu. No, obogaćeni uranijum je takodje ključna komponenta nuklearne bombe, te mnoge zemlje sumnjaju da Iran želi da dodje do takvog oružja. Američki ambasador u UN, Džon Bolton, kaže da Iran može da bira izmedju želje za nuklearnim oružjem, i ponude medjunarodne zajednice da obezbedi gorivo za iransku nuklearnu elektranu.
«Oni mogu da prihvate velikodušnu ponudu pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačke, i ako to učine, da ostvare drugačiji odnos sa SAD i drugim zemljama. Ali ako to ne prihvate, jasno smo stavili na znanje da će njihova nespremnost da odustanu od razvoja nuklearnog oružja dovesti do toga da uložimo napore u Savetu bezbednosti i izdejstvujemo ekonomske sankcije protiv njih.»
Procenjuje se da oko 40% Iranaca živi ispod granice siromaštva, i moglo bi da bude dodatno osiromašeno zbog sankcija. Stručnjak za bliskoistočna pitanja, Petrik Kloson kaže da iranska vlada favorizuje džinovske projekte kao što su nuklearna energija ili teška industrija, koji ne unapredjuju mnogo život običnih ljudi.
«Ta sklonost ka velikim projektima koji su pitanje prestiža, umesto malih investicija kojima se stvara mnoštvo radnih mesta; orijentacija prema domaćem tržištu umesto izvoza na globalno tržište ... sve su to karakteristike iranske ekonomije i objašnjenja zbog čega ta zemlja ne stoji dobro, uprkos značajnom profitu od nafte».
Kloson dodaje da je Teheran proteklih 15 godina postigao slab uspeh u privlačenju većih medjunarodnih investicija u domaću industriju nafte i gasa. On kaže da bi problem mogao da se dodatno pogorša, ako medjunarodna zajednica uvede nove sankcije zbog iranskog nuklearnog programa.