Linkovi

Različiti načini da se deca zaštite dok borave na Internetu


Svakoga dana milioni mladih sa prijateljima komuniciraju putem Interneta, posredstvom sajtova poput MySpaceDotCom. Međutim, u tom virtuelnom svetu elektronskih komunikacija, lako je naleteti na osobu koja se lažno predstavlja.

Takozvano društveno umrežavanje, putem Interneta, ne zvuči baš kao opasno za decu. Ako odete na neki od sajtova, poput MySpaceDotCom, možete da vidite kratke biografije,fotografije, pa čak i video snimke. Kritičare, međutim, brinu ovaj i drugi slični sajtovi, zbog njihove popularnost i brzog širenja po svetu, zbog često problematičnog sadržaja – poput vulgarnih i pornografskih materijala, ali najviše zbog ranjivosti njihovih korisnika. Kongresmen Majk Ficpatrik napominje da su deca koja koriste takve sajtove česta meta odraslih, zarad seksualnog zlostavljanja. On navodi primer jedne teksaške tinejdžerke koja tvrdi da ju je silovao čovek koga je upoznala na Internetu. Ficpatrik, koji ima 6-oro dece, tvrdi da su ga njegovi birači u Pensilvaniji naterali da nešto preduzme po tom pitanju.

“Sastavio sam zakonski predlog na osnovu koga škole i javne biblioteke moraju da štite decu, kako ona ne bi mogla da takve sajtove koriste bez adekvatne kontrole.”

Zakon predviđa ukidanje federalnih dotacija svim institucijama koje ga krše, a Predstavnički dom ga je usvojio ogromnom većinom – sa 410 glasova za i samo 15 protiv. Senat tek treba da o tom predlogu glasa, a kritičari kažu da je zakon sačinjen u najboljoj nameri I naglašavaju da je previše restriktivan. Portparol Udruženja američkih biblioteka, Melani Anderson tvrdi da će novi zakon naškoditi deci iz porodica sa niskim primanjima, koja do kompjutera skoro isključivo mogu da dođu samo u bibliotekama. Ona ukazuje da nema dokaza da su deca, koja su koristila školske ili bibliotečke kompjutere, postala žrtve.

“Za vreme šestomesečnog razmatranja ovog zakonskog predloga, tokom koga je 38 osoba svedočilo pred Predstavničkim domom, ni jednom nije rečeno da je do eksploatacije dece došlo u školi ili biblioteci. Takve stvari se događaju kod kuće, u spavaćim, radnim ili dnevnim sobama – gde god da se kompjuteri nalaze,” kaže Anderson.

Istovremeno, otkriveno je i da sama deca rade na tome da se izbore sa mogućim opasnostima. Dženis Volok je istraživač na Univerzitetu države Nju Hempšir. Ona je ispitala grupu od 1500 dece, koja koriste sajtove poput MySpaceDotCom.

“Otkrili smo da je tokom 2005 prijavljeno manje takvih slučajeva seksualnog zlostavljanja, negu tokom prvog istraživanja 1999 i 2000. Tada je čak 19% dece prijavilo da ih je nepoznata osoba na Internetu pitala za seksualne informacije, ili je pokušala da sa njima priča o seksu… Taj broj je u drugom istraživanju pao na 13%. Otkrili smo da manje dece sada komunicira sa ljudima koje ne poznaje.”

Istovremeno, Melani Anderson ukazuje da seksualni prestupnici i dalje vrlo agresivno pokušavaju da privuku decu, ali naglašava da će – po njoj – roditeljsko angažovanje, a ne federalni zakoni, sprečiti kriminalce. Međutim, roditelji u Americi nisu dovoljno aktivni u tom smislu, a nedavno istraživanje je pokazalo da samo oko 30% roditelja I staratelja veruju da znaju kako da decu nauče bezbednosti pri korišćenju Interneta.

XS
SM
MD
LG