Linkovi

Transformacija kineskih oružanih snaga


Kina ubrzano postaje krupna ekonomska sila, a paralelno sa tim odvija se i transformacija njenih oružanih snaga. Izgleda da Kina nema nameru da postane i svetska vojna sila.

Od kineske revolucije, 1949. godine, kojom su na vlast došli komunisti, kineske oružane snage oslanjale su se pretežno na svoju brojnost u ljudstvu. Danas, njihova snaga se meri više tehnološkim sposobnostima i integracijom tri roda vojske, nego brojem vojnika. Evan Mederos, analitičar za kineska pitanja u američkoj korporaciji Rand, ovde u Vašingtonu, to potvrdjuje:

”U Kineskoj narodnooslobodilačkoj armiji kopnene snage su oduvek bile njen centralni deo. Poslednjih godina, armija se usredsredjuje na izgradnju manjih, fleksibilnijih, visoko uvežbanih i dobro opremljenih kopnenih snaga, sposobnih za brzo reagovanje. Snaga koje imaju poboljšanu sposobnost sprovodjenja specijalnih operacija, veći broj vazdušno i pomorsko-desantnih jedinica i jedinica mehanizovane pešadije.“

Kristijan Le Mir, urednik azijsko-pacifičkog odeljenja časopisa Džejns kantri risk (Jane’s Country Risk), dodaje da kineske oružane snage sada više polažu na integraciju kopnene vojske sa vazduhoplovstvom i mornaricom:

”Za kopnene snage se u poslednjih 20 godina odvajalo manje sredstava nego za avijaciju i mornaricu. Kopnene snage trenutno imaju oko milion i 600 hiljada aktivnih vojnika, ali je u toku redukcija za oko 200 hiljada, paralelno sa inicijativom da se modernizuju i uvežbaju za zajedničke operacije.“

Mnogi analitičari kažu da je integracija usmerena ka mogućim operacijama protiv Tajvana, ostrvske države nedaleko od obale Kine. Kada su komunisti pod Maom Zedongom porazili snage nacionalističkog lidera Čanga Kai Šeka, 1949. godine, nacionalisti su na Tajvanu osnovali sopstvenu vladu. Kina smatra to ostvrvo svojom odmetnutom teritorijom i ne skriva nameru da je ponovo pripoji sebi. To praktično znači da nije zainteresovana za izgradnju velikih ratnih brodova, jer taj cilj može da ostvari brodovima veličine fregate. Ali, analitičari ističu da bi Peking želeo da iskoristi mornaricu i kao podršku svojim ambicijama da postane ekonomska supersila. Džon Pajk, direktor privatnog internet sajta za vojne informacije, Global sekjuriti tačka org, kaže da su joj zbog toga potrebne baze u inostranstvu:

”Kinezi su izgradili baze u Burmi, a u toku je izgradnja pomorske baze u Pakistanu. Izgleda da Kina nastoji da uspostavi vojnopomorsko prisustvo u Indijskom okeanu kako bi štitila svoje plovne puteve i osigurala bezbedan priliv nafte iz Persijskog zaliva.“

Vazduhoplovstvo Kine ne poseduje strateške bombardere velikog dometa i njena avijacija je konfigurisana za odbrambene akcije i ofanzivne operacije manjeg dometa, na primer ka Tajvanu. Što se tiče nuklearnih snaga, smatra se da Kina ima izmedju 20 i 40 interkontinentalnih balističkih raketa, koje mogu da nose bojevu glavu snage oko četiri megatona. Iako odvaja, kako se procenjuje, oko 82 milijarde dolara godišnje za odbranu, Peking - po oceni mnogih analitičara - najviši prioritet daje ekonomskom razvoju. Drugi pak kažu da Kina nesumnjivo gaji ambiciju da projektuje svoju moć, ne samo u neposrednom okruženju, već svuda gde ima ekonomske i strateške interese.

XS
SM
MD
LG