Naučnici koji su se vratili sa jednog istraživačkog putovanja prijavili su takozvani «talas smrti» na Pacifiku, kod severozapadne obale SAD. Podvodni svet se doslovno guši zbog nedostatka razudjenog kiseonika, a kod plaža u regionu primećen je neuobičajeno veliki broj uginule ribe. Naučnici nisu sigurni kako da objasne taj fenomen.
Istraživači nisu mogli da veruju kada su videli najnovija merenja kiseonika u moru kod obale Oregona. Sasvim blizu obale, procenat kiseonika u vodi bio je ravan nuli. Zbog tga su naučnici spustili podvodne kamere da se svojim očima uvere u stanje vode.
Marinski ekolog sa državnog Univerziteta Oregona, Fransis Čen, kaže da su naučnici okupljeni oko monitora primetili tragove takozvanog «tihog ubice» - nedostatka kiseonika koji dovodi do gušenja.
«Oblici su počeli da se izoštravaju a ono što smo videli su bili uginuli crvi – i to prilično veliki. Onda smo počeli da nailazimo na gomile i gomile uginulih rakova. Čitavog dana nismo videli niti jednu živu ribu».
Ovo je peta godina za redom da se takozvana «mrtva zona» pojavljuje kod obale Oregona. Ali Čen kaže da je ova po svemu sudeći ozbiljnija i šira nego ikada ranije. Krajem jula, lovci na rakove u državi Vašington počeli su da izvlače mreže pune mrtvih rakova. Onda je, još severnije, kod indijanskog rezervata Kvinolt, more izbacilo na obalu hiljade uginulih riba.
«Odrastao sam u ovom selu i zajednici, i ne sećam se da sam ikada video ovako nešto na plaži. Bilo je to veoma zabrinjavajući prizor na našoj obali».
Lider plemena Kvinolt Indijanaca, Fon Šarp, kaže da su lokalni ribolovci primetili dva talasa mrtve ribe, ali da se sada situacija na obali vraća u normalu. On kaže da se nada da je reč samo o kratkoročnom fenomenu a ne nekom ozbiljnijem problemu.
Naravno, naučnici žele da reše tu misteriju.
«Fali nam deo slagalice, koliko je dugo ovo trajalo, koliko se često dogadja i na koji deo morskog sveta utiče. Moguće je da se ova pojava povremeno javlja, i da morska populacija to može da izdrži bez većih promena».
Marinski biolog Meri Su Brankato prati situaciju na obalskim plažama. Ona kleči na pesku u žutom gumenom kombinezonu prebrojavajući sićušna stvorenja na plaži. Kako objašnjava, sezonski vetrovi utiču na obalske struje. Kada vetar oslabi ili promeni smer, on može da poremeti tok vode, i tada se stvara potencijal za podvodnu «mrtvu zonu». Istraživači države Oregon sumnjaju da bi poremećaj okeanskih struja mogao da bude znak globalnog zagrevanja. Ali za sada, Meri Su Brankato nije sigurna šta je uzrok.
«Mislim da bi bilo fascinantno da možemo da bolje razumemo taj fenomen, i verujem da ćemo i uspeti, u nekom dužem roku.»
Marinski ekolog iz Oregona, Frensis Čen ističe da «mrtve zone» variraju kada je reč o obimu i ozbiljnosti, i da se ništa ne može preduzeti osim da se fenomen prouči. «To je jedan ogroman dogadjaj, kao vreli talas. Ne možete da učinite mnogo toga osim da se «primirite» i sačekate da prodje.»
Taj talas zanima pretežno naučnike na Pacifiku, jer ribolov do sada nije bio ugrožen. No, drugi delovi sveta su osetili posledice fenomena. Mrtve zone se, na primer, pojavljuju kod Namibije na Atlantiku, obale Perua u Pacifiku, i zapadno od Indije u Arapskom moru. U tim regijama, ribari se suočavaju sa smanjenim ulovom – i ekonomskim gubicima – kada riba i rakovi beže od vode u kojoj nema kiseonika. A tada se posledice osećaju – daleko izvan morske vode.