Linkovi

Vašington: Globalne krize usporavaju proces rešavanja statusa Kosova


Iako su prioritet u pregovaračkom procesu, shodno zahtevima Kontakt grupe, razgovori o statusno neutralnim pitanjima poput decentralizacije, zaštite verskih objekata, prava manjinskih zajednica i ekonomije, dešavanja na međunarodnoj sceni i krize u Libanu, Iraku i Avganistanu mogle bi da utiču na brzinu rešavanja statusa Kosova. Analitičari u Vašingtonu kažu da globalne krize mogu samo da otežaju i uspore taj proces.

Nedavno smo čuli mišljenje analitičara Prištini koji veruju da i Ahtisarijev dolazak na Kosovo ove sedmice signalizira ubrzanje procesa i da bi glavni međunarodni pregovarač već u septembru mogao da objavi predlog statusnog rešenja za Kosovo. Analitičari u Vašingtonu,u ekskluzivnim izjavama za Glas Amerike, ne veruju da je takav scenario verovatan. Naprotiv, kaže direktor Istočnoevropskih studija u Centru “Vudro Vilson”, Martin Slecinger.

“Pregovori o budućem statusu Kosova će zbog situacije na Bliskom istoku biti definitivno usporeni. Rešenje kosovskog pitanja će zahtevati više resursa, više vremena i više energije međunarodne zajednice nego što je to bio slučaj do sada”.

Ben Vorks je direktor istraživačkog Instituta za strateška pitanja u Vašingtonu:

“Rešiti kosovsko pitanje pre nego kasnije je nemoguća fantazija. To pitanje neće biti rešeno preko noći.”

Pored toga, za ubrzanje procesa odlučivanja o kosovskom statusu neophodna je politička volja u međunarodnoj zajednici, smatra direktor Balkanske inicijative u Američkom institutu za mir, Danijel Server.

“Dogadjaji na Bliskom istoku će usporiti i otežati pregovore i postizanje jasnog rešenja statusa Kosova, pošto su lideri glavnih evro-atlanskih zemalja preokupirani bliskoistočnim i drugim pitanjima od većeg prioriteta. Za ubrzanje procesa je potrebna politička volja u medjunarodnoj zajednici, a takve političke volje za sada nema.”

Danijel Server veruje da je rešenje kosovskog statusa moguće do kraja ove, najkasnije početkom iduće – što je u skladu sa rokom koji je postavila Kontakt grupa. Naši sagovornici, međutim, kažu da je za sada izvesno samo da je neophodan kontinuitet međunarodnog civilnog, a posebno vojnog prisustva na Kosovu. Ben Vorks pojašnjava:

“Čak i da se Kosovu dodeli uslovna nezvisnost, Ujedinjene nacije će morati da ostanu prisutne na Kosovu - ne godinu ili dve, već decenijama. Mislim da su toga svi svesni”.

Martin Slecinger dodaje da bi međunarodna zajednica - u slučaju da Kosovo dobije nezavisnost – morala čak i da pojača vojno prisustvo u regionu.

“Ako bi Kosovo gde sada imate 15 do 16 hiljada pripadnika KFOR-a postalo nezavisno - prisustvo UN i međunarodnih mirovnih snaga i dalje će biti potrebno, ali u još većem obimu, jer će one biti potrebne ne samo na Kosovu, već i oko Kosova. SAD i međunarodna zajednica nastoje da sada obezbede dodatne vojnike za mirovnu misiju na Bliskom istoku. Francuska je već obećala tek omanji dodatni kontingent za Liban, dok SAD nagoveštavju da to neće moći da učine. Mislim da će, u svetlu teške i nerešene bliskoistočne krize, interesovanje za Balkan pasti na još niži nivo”.

Drugim rečima, kaže Slecinger, rešavanje kosovskog pitanja moglo bi da ostane u senci događanja na Bliskom istoku.


XS
SM
MD
LG