Američka svemirska agencija NASA pojačala je potragu za originalnim video snimcima prvog sletanja na Mesec 1969. Trake su nestale, ali NASA ne smatra da su one izgubljene. Kako prenosi dopisnik GA Dejvid Mekalari, reč je o snimcima boljeg vizuelnog kvaliteta od slika koje je svet video pre 37 godina.
Veći deo sveta gledao je na svojim TV ekranima kada je komandant misije Apolo 11, Nil Armstrong, prvi put kročio na Mesec u u julu 1969.
«Ovo je mali korak za čoveka – ali veliki za čovečanstvo».
Snimci tog istorijskog koraka, kao i kasnija sletanja Apolo misija na Mesec, uključujući podatke o letu i zdravstvenom stanju astronauta, snimani su na magnetnoj traci u tri NASA-ine zemaljske stanice. Trake su zatim poslate NASA-inom operativnom centru - GODARD Centru za svemirske letove nedaleko od Vašingtona. Krajem 1969, NASA je počela da trake, zajedno sa desetinama hiljada snimaka sa drugih svemirskih misija, prebacuje u obližnji arhiv američke vlade. Agencija kaže da ih je, 1970-ih, tražila nazad ali sada ne zna gde se one nalaze.
«Verovatno sam ja preosetljiv kada je u pitanju reč «izgubljene.» Ne mislim da su izgubljene», kaže Ričard Nafsker, inženjer Godard centra koji je bio zadužen za televizijsku obradu materijala sa svih NASA-inih lokacija za prijem podataka iz svemira.
Agencija ga je ovlastila da stavi u stranu sve druge dužnosti, i posveti se potrazi za trakama. Nafsker kaže da se one sigurno čuvaju – negde.
«Imali smo veoma detaljnu dokumentaciju, tako da sada pregledamo stare podatke da bismo videli da li se trake nalaze u nekom skladištu izvan Godarda, u samom Godardu, ili su preduzete neke druge procedure da se trake iz nekog razloga bace. Ali sve bi to bilo dokumentovano», kaže Nafsker.
Moguće je da su trake izbrisane radi ponovne upotrebe. Veb sajt Space.dot.com citira penzionisanog inženjera za praćenje Apolo misija koji kaže da su telemetričke trake za snimanje bile skupe – 100 dolara po koturu – i možda su brisane da bi se uštedeo novac. To bi očito bilo veliko razočarenje za Nafskera i ostatak NASA-e, jer ne postoje snimci sletanja na Mesec u višoj rezoluciji. Pošto NASA-in svemirski video sistem nije bio kompatibilan sa standardima emitovanja, NASA je žive snimke re-emitovala tako što bi uperila standardnu televizijsku kameru na TV ekran, i tako su nastali video snimci slabijeg kvaliteta koji postoje i danas.
«Bili su to dosta dobri snimci ali ni blizu onoga što danas možemo sa digitalnom tehnologijom. Mogli bismo da iskoristimo originalne trake da materijal prenesemo u TV format», kaže Nafsker.
Ako se trake lociraju, i još su u dobrom stanju, možda ćemo konačno videti površinu meseca skoro onako kako ju je video Nil Armstrong:
«On ima jednu potpuno specifičnu i upečatljivu lepotu. Liči pomalo na pustinje SAD. Drugačije je, ali veoma je lepo ovde...»