Mnogi analitičari primećuju da su tokom protekle godine Sjedinjene Države i Evropa ozbiljno radile na poboljšanju odnosa duboko poremećenih razlikama u stavu oko rata u Iraku.
Dve strane su saradjivale na važnim medjunarodnim pitanjima, poput Avganistana, izraelsko - palestinskog konflikta i iranskih nuklearnih ambicija. Pa ipak većina analitičara upozorava da razmimoilaženje američkih i evropskih gledišta sada ponovo izlazi na videlo. Mnogi stručnjaci primećuju da je od početka drugog mandata predsednika Buša vidno poboljšanje američko-evropskih odnosa, jer su se obe strane maksimalno potrudile da zaleče podele nastale povodom Iraka. Čarls Kapčan, direktor Evropskog programa u Savetu za medjuanarnodne odnose, kaže da su Amerikanci i Evropljani bili zabrinuti stanjem bilateralnih odnosa:
”Sjedinjene Države su pokušale da deluju unilateralno, ali su shvatile da je nemoguće i skupo biti sam. S druge strane, Evropljani su naivno verovali da će život bez Amerike biti ružičast, da bi zatim uvideli da to nije slučaj.“
Analitičar Džon Halsman iz nemačkog Saveta za medjuanarnodne odnose u Berlinu smatra da su Amerika i Evropa uprkos razlikama jedna drugoj potrebne.
”Bez obzira da li nam se to svidja ili ne, Sjedinjenim Državama je potrebna podrška bar nekih evropskih saveznika. Svidelo se Evropljanima ili ne, njima je za obavljanje svakog posla potreban američki angažman. U novije vreme, Evropljani -- kad god su delovali sami -- nisu rešili apsolutno ništa. Isti je slučaj sa Amerikancima.“
Pa ipak, većina analitičara ističe da su se fundamentalne crte transatlanskog saveza promenile od kraja hladnog rata pojavom medjusobno suprostavljenih doktirna u inostranih i bezbednosnoj politici: Evropljani favorizuju ekonomski i politički angažman sa neprijateljem da bi ostvari priželjkivane rezultate, dok se Amerikanci, ako je potrebno, direktno suprostavljaju neprijatelju.
Džon Halsman medjutim primećuje da se te različite perspektive često dopunjuju i da mogu da proizvedu pozitivan ishod. Mnogi analitičari takodje ističu da Evropljani i Amerikanci imaju različite interese na Bliskom istoku. Za razliku od Amerikanaca, Evropljani vide Bliski istok kao svoj neposredni komšiluk, oprezno reaguju zbog velikih muslimanskih zajednica u svojim zemljama i održavaju jake ekonomske i trgovinske veze sa svim stranama na Bliskom istoku.
Čarls Kapčan kaže da razlike izmedju Amerike u Evrope oko Iraka blede u poredjenju sa izazovima koje predstavlja Iran. To pitanje bi moglo ozbiljno da oslabi transatlanske veze ukoliko Sjedinjene Države preduzmu vojnu akciju protiv iranskih nuklearnih objekata bez podrške svojih evropskih partnera:
”Sjedinjene Države i Evropljani generalno se slažu da bi Iran trebalo da prekine obogaćivanje uranijuma i da ne bi trebalo da postane nuklearna sila. Postoji sporazum da će, ukoliko Iran odbije da postupi u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti, biti primenjene relativno blage sankcije. Ukoliko bude reči o ekonomskom embargu ili vojnoj sili protiv Teherana -- mislim da bi se koalicija raspala. U slučaju da upotrebe vojnu silu, Sjedinjene Države bi mogle da ostanu bez svake podrške u Evropi.“
Prema Kapčanu, američka unilateralna vojna akcija protiv Irana ozbiljno bi unazadila transatlantske odnose. Medjutim, drugi analitičari odbacuju i samu mogućnost vojne interverncije protiv Irana jer nema garancija da bi ista zaustavila nuklearne ambicije Teherana.