Linkovi

Mladi aktivisti imali ključnu ulogu u protestima protiv imigracione reforme


Oko milion ljudi učestvovalo je ranije ove godine u protestnim marševima širom Amerike da bi iskazalo svoje stavove u pogledu imigracione reforme.

Mladi aktivisti igrali su ključnu ulogu u ovim protestima što je podstaklo veći interes kod drugih mladih ljudi, posebno Hispanaca, za pitanja imigracije i za političko angažovanje. Protesti povodom nekih od predloga o imigracionoj reformi bili su svojevremeno na prvm stranicama listova. To je mnogima pokazalo snagu najveće manjinske populacije u Americi. Procenjuje se da Hispanci čine 14 odsto stanovništva SAD, ali su neadekvatno reprezentovani na nacionalnim i lokalnim izborima. Nedavni naporima da se više birača registruje za izbore u Vašingtonu i drugim gradovima nastojalo se da se ispravi ta neravnoteža na ovogodišnjim izborima u novembru, gde će, kako se očekuje imigracija biti jedno do ključnih pitanja. Otac Ejmi Eliot je iz Meksika. Ona kaže da su je protesti podstakli da organizuje grupu za registrovanje birača u svom rodnom grtadu, Saut Bendu u Indijani.

«To je veoma važno za nas. Preko pet hiljada ljudi je učestvovalo u našoj manifestaciji u Saut Bendu. Većina je bila hispanskog porekla, ali sa mnogima to nije slučaj. Jednostavno, pokušavamo da iskoristimo tu energiju. Mislim da se to dešava širom zemlje.»

Ejmi je nastojala da dobije dodatni savet o tome kako da organizuje političku kampanju na seminaru za političku obuku Amerikanaca hispanskog porekla, u blizini Filadelfija. Više desetina aktivista okupilo se da bi se upoznali sa načinima za prikupljanje novca, organizovanje volontera i pripreme za izbore. Oni su nastojali da naučne veštine potrebne da bi se vodila kampanja za odredjeno socijalno pitanje ili izbore. Hano Kabrera je saradnik organizacije «America Votes», koja je organizovala oveaj seminar.

«Važno je da se obezbedi da ljudi ne učestvuju samo na manifestacijama i zatim zaborave na sve. Radi se o sledećem koraku koji treba preduzeti.Treba marširati, iskazati svoje nezadovoljstvo tom prilikom, a zatim se organizovati i obezbediti da se i na dan izbora postignu rezultati, kaže Kabrera.

Seminar je koristio i iskustvo oprobanih političkih radnika. Irasema Garsa je politički direktor organizacije «Working America», povezane sa vodećim sindikatom AFL-CIO.

«Lično sam veoma zainteresovan da hispanska zajednica obuči ljude i da oni budu spremni za izbore 2006. i 2008. godine iz mnogih razloga. Naša zajednica se uvećava, ali u pogledu odziva birača ne postižemo najbolje rezultate. Prema tome, lično sam veoma zainteresovan,» kaže Garsa.

Polaznici su se upoznali i sa teškoćama poput jezičke barijere i niskog nivoa učešća pripadnika hispanske zajednice, ali su, kako kaže Hano Kabrera, naučili da koriste i prednosti kao što su iskustvo i energija.

«Omladina je bez sumnje žila kucavica politike. Polovina političke aktivnosti se zasniva na tome da neko pokuca na vrata i pozove ljude da glasaju i da ih navede da dodju na biračko mesto bez obzira da li su demokrate, republikanci ili neopredeljeni. To su najčešće mladi glasači koji su zainteresovani i kojima je stalo da rezultata. Oni su ti koji pokreću kampanju,» ukazuje Kabrera. Hispanski lideri su izrazili nadu da će političari početi da obraćaju više pažnje njihovoj zajednici posle protesta. Neki su to i učinili. Predsednik Buš je iznenada nenajavljeno posetio jedan restoran u blizini Vašingtona da bi se zahvalio imigrantima koji ga vode. Politički šef demokrata Hauard Din nedavno je razgovarao sa jednom grupom za prava Hispanavca. A glavni savetnik predsednika Buša, Karl Rouv, imao je sličan susret pre nekoliko nedelja.

«Predsednik razume da je imigracija pozitivna snaga u Americi.»

Džejmi Miranda je učestvovaola na konferenciji Nacionalnog saveta hispanske organizacije «La Rasa» gde je Rouv govorio. Ona je student iz Virdžinije i prikuplja potpise za peticiju koju će uputiti zakonodavcima.

«Želela bih da postignem promene. Vidim da ljudi žele da se njihov glas čuje i da bi mogli da ostvare uticaj kontaktirajući svoje predstavnike u Kongresu i učestvujući u odlukama koje će se odraziti na njih u budućnosti.»

Jedna od prepreka je i to što neki Hispanci nisu završili sopstveni imigracioni proces i nisu stekli državljanstvo. To im onemgućava da glasaju kao i da dobiju mnoge beneficije. Ali, nakon protesta, mnogi Hispanci traže informacije o tome i pohadjaju kurseve koji bi im olakšali da obave potrebne procedure. Rebeka Karli je koordinator obuke za sticanje državljanstva u Centralnoameričkom centru u Vašingtonu.

«Svakako postoji veći interes. U stvari, naš seminar je počeo pre četiri nedelje i svake subote imamo nove ljude koji žele da se prijave. Obično ne prihvatamo nove polaznike usred kursa, ali ipak želimo da pružimo šansu što većem broju ljudi,» kaže Karli.

Megan Flečer je jedan od nastavnika – volontera. Ona je nedavno magistrirala na univerzitetu Džordž Vašington u oblasti latinoameričkih studija.

«To je jedan od razloga što želim da se više angažujem jer sam veoma zainteresovana za pitanja imigracije. Lično nisam imigrant ali mnogi ljudi koje sam upoznala tokom godina imali su poteškoća sa imigracionim sistemom i to je jedan od načina da im se to nadoknadi,» kaže Megan.

Polaznici kursa uče engleski, istoriju i osnove američkog političkog sistema.

«To je od posebnog značaja, naročito poslednjih nekoliko meseci, pošto se sve veći broj imigranata zalaže za reformu sistema,» kaže ona.

Protesti su za sada okončani ali Kongres nastavlja da razmatra pitanje imigracione reforme. Hispanski lisderi se nadaju da će se na ovogodišnjim izborima u novembru entuzijazam i energija sa protesta ovog proleća osetiti i na biračkim mestima.

XS
SM
MD
LG