Nakon šestosatnog sastanka, devet članova kabineta glasalo je za proširenje ofanzive, dok su trojica bila uzdržana. Premijer Ehud Olmert sada je ovlašćen da pošalje izraelske trupe u pojas do 30 kilometara unutar Libana, do reke Litani na severu. U jednom trenutku premijer Olmert je napustio sastanak kabineta, radi polučasovnih konsultacija sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs. Detalji tog razgovora nisu objavljeni.
Nakon sednice bezbednosnog kabineta, ministar za industriju i trgovinu Eli Jišai je rekao da bi operacije u Libanu mogle da potraju još 30 dana. Jišai kaže da bi, ukoliko to bude nephodno, ofanziva mogla da potraje i duže i da je prioritetan zadatak eliminacija Hezbolahovog arsenala projektila manjeg dometa tipa “kaćuša” koji svakodnevno pogađaju sever jevrejske države.
Trenutno se oko 10 hiljada izraelskih vojnika bori protiv proiranske šiitske milicije, a kopnene trupe se već nalaze u pojasu od oko 6 kilometara unutar Libana. Izraelski funkcioneri kažu da Izrael ne namerava da se zadrži na toj teritoriji, već da je fokus isključivo na uništenju infrastrukture Hezbolaha.
Prvi put od rata 1973.godine, Izrael je smenio generala koji komanduje ofanzivom u toku. Komandant izraelskih odbrambenih snaga, general vazduhoplovstva Den Haluc, postavio je svog zamenika, general-majora Mošea Kaplinskog, umesto šefa severne komande, general- major Udija Adama, koga su izraelski mediji kritikovali zbog loše strategije delovanja kopnenih trupa.
Proteklih dana, delovalo je da su izraelske trupe u Libanu ssve manje efikasne, dok su na drugoj strani gerilci Hezbolaha efektnom upotrebom savremenih anti-tenkovskih projektila nanosili žrtve Izraelcima. Brigadni general, Josi Kupervaser, koji je do prošlog meseca bio direktor Analitičkog sektora izraelske vojne obaveštajne službe, kaže da neće biti lako potući Hezbolah:
”Slomiti Hezbolah nije isto što i poručiti picu. To nije jednostavno i za to je potrebno vreme. Suočeni smo sa pešadijom od 10 hiljada vojnika, koja je savremeno naoružana, što uključujuje i puške sa opremom za noćno gađenje. Dakle, reč je o nekoliko brigada stacioniranih duž granice, čiju logistiku obavlja Iranska revolucionarna garda, koja je prisutna u Libanu.“
Izrael je, u međuvremenu saopštio da je 15 njegovih vojnika ranjeno u pograničnom pojasu, u okršajima sa Hezbolahom. Arapska televizija Al Džazira javila je da je ubijeno 11 izraelskih vojnika.
Libanski zvaničnici navode da je najmanje petoro ljudi ubijeno u izraelskim vazdušnim udarima u dolini Beka. U drugom izraelskom napadu poginulo je dvoje ljudi u palestinskom izbegličkom kampu nedaleko od luke Sidon na jugu Libana.
Gerilci Hezboalha nastavili su da raketiraju sever Izraela.
Još nema rezolucije UN o prekidu sukoba
Libanski premijer Fuad Siniora izjavio je nakon susreta sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za Bliski istok, Dejvidom Velčom, da za sada nema napretka u procesu usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti o okončanju sukoba u Libanu.
Francuski predsednik Žak Širak ocenio je da izraelsko-libanska kriza preti da ugrozi ravnotežu u celom regionu, ističući kako se se problem ne može rešiti primenom sile, već samo diplomatski. Povodom američko-francuskog predloga Rezolucije, Širak je kazao da su SAD rezervisane u vezi sa određenim zahtevima Libana.
Vlada u Bejrutu, između ostalog, traži hitan prekid sukoba i bezuslovno povlačenje izraelskih trupa iz Libana.
Predstavnici Arapske lige upozorili su, u međuvremenu, da bi Liban mogao da upadne u vrtlog građanskog rata ukoliko Ujedinjene nacije ne donesu rezoluciju o momentalnom prekidu sukoba i povlačenju izraelske vojske. Arapska liga optužuje UN za pasivnost, a katarski ministar spoljnih poslova Hamad al Tani, koji predvodi delegaciju Lige u Njuorku, smatra da bi američko-francuska rezolucija o Libanu u postojećem sadržaju samo "zakomplikovala situaciju" i rezultirala "teškim rasparčavanjem" Libana i celog Bliskog istoka.