Veliki deo Evrope i skoro ceo Severnoamerički kontinent, zahvaćeni su velikim vrućinama, a gradovi poput Londona i San Franciska kuvaju se na temperaturama od skoro 40 stepeni Celzijusa.
Iako globalno zagrevanje izaziva zabrinutost širom sveta, u laboratorijama smeštenim visoko u Stenovitim planinama naučnici dodatno zagrevaju atmosferu, pokušavajući da utvrde kakve temperature će vladati na našoj planeti u neposrednoj budućnosti.
Ušuškano u zabačenom delu Stenovitih planina, u saveznoj državi Kolorado, nalazi se mesto Gotik – nekadašnji rudarski gradić. U njemu se sada vrše dugotrajna istraživanja koja dramatično pokazuju kakve posledice klimatske promene mogu da izazovu. Ovo je Biološka laboratorija, koja je 16 kilometara uadljena od najbližeg mesta – Krestid Bjuta. Laboratorija je formirana još 1928., a u proteklih 78 godina bila je dom naučnicima iz svih krajeva sveta. Ovo je jedan od najvažnijih američkih centara za biološka istraživanja, u kojima naučnici mogu da dugoročno prate ponašanje prirodne okoline, u okviru eko-sistema Stenovitih planina. Centar se prostire na površini od skoro 100 hektara, a sastoji se od 50 zgrada u kojima su smeštene laboratorije, kancelarije, biblioteka, spavaonice, učionice, restoran i centar za turiste i posetioce. O značaju laboratorije u Gotiku govori Dejvid Blumstin, profesor ekologije na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu.
«Biološka laboratorija u Stenovitim planinama je jedno od onih mesta na koje ljudi redovno dolaze iz godine u godinu, pa su zahvaljujući tome zabeleženi brojni dugoročni podaci, kakvih nema na drugim mestima.»
Ceo laboratorijski kompleks okružen je poljima divljeg cveća, vodopadima, planinama i gustim šumama, a sve to na različitim visinama, zahvaljujući čemu se mogu ispitivati i različiti eko-sistemi. Naučnici proučavaju promene na pticama i njihove bolesti, promene na cveću, kao i na drugim vrstama životinja i biljki, kako bi na osnovu toga mogli da izmere posledice klimatskih promena na okolni eko-sistem. Da bi proučio efekte globalnog zagrevanja Džon Harti, profesor ekologije na univerzitetu Berkli, postavio je grejače na nekoliko mesta u dolini u kojoj leži Gotik.
«Kao što možete da vidite, ovi uređaji greju otvoreni, pravi, eko-sistem. Na taj način je sistem izložen blagom zagrevanju koje je približno onom kakvo očekujemo da će biti oko 2050.»
Dosadašnji rezultati pokazuju da se temperatura zemljišta povećala za 4 stepena, da se tlo rasušilo, dok se sneg otapa oko 3 sedmice ranije nego u delovima sistema koji se ne greje. Istovremeno, lokalna flora je u toplijim delovima stradala, dok je opstala žalfija koja je otporna na sušu.
«Planinski lanci Alpa, Andi, kao i planinski masiv Sijera u Kaliforniji – eko-sistemi na tim planinama će sigurno proći kroz promene kakve vidimo na osnovu ovog eksperimenta.» - ukazuje profesor Harti i dodaje da bi samo mala promena temperature, od svega nekoliko stepeni, mogla da dovede do kataklizme ogromnih razmera.
«Shvatio sam da nam se, kao rezultat klimatskih promena, može dogoditi da dođe do velikog izumiranja živog sveta sličnog onome kakvo se dogodilo pre oko 65 miliona godina – na prelazu iz Krede u Tercijar. Kada govorimo o globalnom zagrevanju, govorimo o promeni od samo 4 do 5 stepeni, a to je ista iznosi razlika u temperaturi kao i ona između poslednjeg ledenog doba i današnjice.» - naglašava profesor Harti.