Linkovi

Prva medjunarodna konvencija Deda-mrazova


Pet stotina četrdeset sedam Deda Mrazova, gospodja Mraz, patuljaka i pomagača organizovalo je Prvu medjunarodnu konvenciju Deda-mrazova.

Ona je održana u gradiću Brenson u Misuriju – turističkoj atrakciji poznatoj po brojnim pozorištima i predstavama. Učesnici konvencije održali su i prvu paradu, u crvenim odelima, sa kapama, i zvoncima a sve to u sred leta. U toku četiri julska dana, Deda Mrazovi su se mogli videti svuda po Brensonu – na konferencijma, radionicama i seminarima, u pozorištima u saonicama i na najvećoj ikada održanoj paradi Deda Mrazova.

Blizu 300 njih nosilo je kompletan kostim Deda-Mraza, a bilo je tu preko dve stotine Gospodja Mraz, kao i brojni vilenjaci i pomagači. Deda mrazovi su u proseku stari 60 godina, visoki 1, 92 a teški više od 100 kilograma. Svi imaju prirodne brade, većinom snežno-bele. Timoti Konangem, poznatiji kao Deda mraz Tim, bio je direktor Konvencije.

«Deda mraz ne sedi samo na stolici, ima tu mnogo više rada, i nadam se da će zahvaljujući ovoj paradi i publicitetu ljudi to saznati».

Deda-mrazovi su zaista bili veoma zaposleni u julu. Na konvenciji je ponudjeno više od 30 različitih seminara uključujući i niz tema od toga kako se ophoditi prema deci koja pate od post-traumatskog stresa, preko šminkanja za decu, do negovanja Deda-mrazove brade.

«Većini vas je održavanje brade potpuno strano, vi samo hoćete da je operete, stavite kapu na glavu i izadjete. A to ne ide tako» podučavala ih je Džojs Bajzel na šta je jedan Deda-Mraz dobacio da je on «stari hipik.»

«Ako u kući imate više šampona i proizvoda za negu kose od svoje žene, vi ste verovatno jedan od nas» kaže Deda mraz Tim.

Na konvenciji je bilo i brojnih sponzora i reklama. Od najbanalnijih proizvoda do najskupljih odela. No, pored veselih ljudi koji se smeju i čitave godine pevaju božićne pesmice, čule su se i priče o radosti i velikodušnosti.

«Da li verujete da sam prvi put radio kao Deda Mraz zabavljajući druge vojnike iz svoje čete. Bio sam u Vijetnamu, bio je Božić i neko nam je poslao papirnu kapu Deda Mraza tako da sam je stavio, «nacrtao» bradu penom za brijanje, obukao se kao Deda Mraz i lično delio poštu svojim drugovima, koji su mi sedali u krilo, slikali se i slali te slike roditeljima. Bilo je veoma zabavno», priča «Deda Mraz Tim».

Mnogi Deda Mrazovi započeli su karijeru iz čiste zabave, da bi animirali svoje unuke i drugu decu. Ali ubrzo su uvideli koliko uživaju u tome.

«Kada vam deca sede na krilu, deca koja su tako mila i divna, srce vam je ispunjeno ljubavlju, i čovek želi da bude Deda mraz tokom cele godine. Upravo sam sproveo anketu sa svim članovima, i utvrdio da svakom Deda mrazu godišnje u krilo sedne 13,000 mališana.»

Mnogi Deda Mrazovi su aktivno uključeni u humanitarne akcije. Posle 30 godina u marincima i uspešne karijere prodavca opreme za dijagnostiku, Ed Bučart je posvetio život dve stvari - svojoj fondaciji za hendikepirane – i poslu Deda mraza.

«Podelili smo 16,000 invalidskih kolica, razdelili hiljade drugih sprava, distribuirali proizvode vredne ukupno 60 miliona dolara, i nastavljamo da to radimo svakog dana».

Edova fondacija u Atlanti donirala je invalidska kolica 42 države i 65 strane zemlje. On je takodje postigao uspeh knjigom «Dnevnik crvenog odela», pričom o ljubavi i davanju.

«Iskreno verujem u magiju Božića, zato što iskreno verujem u izvor ljubavi koja je suština Božića. Kada tu ljubav date i širite oko sebe, ona se vam se vraća, u još većoj meri.»

Bilo da se Božić slavi u julu ili decembru, za ove Deda mrazove poenta Božića je radost davanja. Možda je to razlog zbog koga je Deda mraz toliko popularan.


XS
SM
MD
LG