Nedavna odluka američkog Vrhovnog suda, kojom se stalo na kraj planovima administracije predsednika Buša da na vojnim sudovima sudi osobama osumnjičenim za terorizam, najnoviji je primer kako jedna grana američke uprave može da kontroliše drugu.
Nakon terorističkih napada 11. septembra 2001.godine, predsednik Buš je preduzeo oštre mere da zaštiti zemlju od daljih napada. Medjutim, kritičari predsednika Buša već godinama iznose optužbe da je administracija suviše često zaobilazila Kongres i sudove u ime nacionalne bezbednosti. Džonatan Turli je stručnjak za ustavno pravo na Džordž Vašington univerzitetu ovde u Vašingtonu:
”Ovaj predsednik ne voli da deli vlast. Ali to je posao koji je preuzeo na sebe. I zakletva koju je položio. Imamo sistem kojim se nijednoj od grana vlasti ne daje dovoljno ovlašćenja da deluje samostalno. Medjutim, ovaj predsednik to izgleda ne prihvata.“
Tokom proteklih meseci, čak i republikanci su se žalili da je Bušova Bela kuća često odbacivala ulogu Kongresa u uobličavanju bezbednosne politike. Predsednik Buš je odgovorao da je zemlja u ratu i da će to dugo biti slučaj, te da će učiniti sve što je potrebno da zaštiti američki narod i gradjanske slobode.
”Moj posao je da vas zaštitim i branim gradjanske slobode američkog naroda. Moj posao je da delujem u okviru ustava i zakona i to je upravo ono što činim da bismo spoznali namere našeg neprijatelja.“
Dva nekadašnja ogorčena politička rivala, demokrata Tom Foli i republikanac Njut Gingrič, obojica svojevremeno spikeri Predstavničkog doma, smatraju da Kongres mora bolje da kontroliše rad izvršne grane jer je opasno da joj se da previše ovlašćenja. Medjutim, potpredsednik Dik Čejni drugačije vidi balans vlasti izmedju Kongresa i izvršne grane.
”Verujem u važnost moćnog predsedničkog položaja i mislim da je bilo momenata u prošlosti, kao na primer posle afere Votergejt ili zbog rata u Vijetnamu, kad je Kongres počeo da ograničava ovlašćenja i odgovornosti predsednika. Bilo je potrebno da se ponovo uspostavi taj balans.“
Medjutim, bivši rival a sadašnji istomišljenik Njuta Gingriča, Tom Foli, smatra da Kongres treba da sprovodi ustavni mehanizam kontrole izvršne grane, posebno u vreme rata.
”Mislim da je neverovatno važno da Amerikanci shvate da su tvorci Amerike formulisali podelu vlasti i da to nije puko mešanje Kongresa u rad predsednika tokom rata, već sustinski deo funkcionisanja naše vlasti da svaka grana ima rsvoju ulogu. Nije dobro za naše društvo da jedna grana dominira i preterano kontroliše druge dve.“
Postoje izvesni ohrabrujući znaci veće saradnje Kongresa i Bele kuće. Neki zakonodavci saradjuju sa administracijom kako bi se uspostavio sistem vojnih tribunala za optužene za terorizam koji bi bio u skladu za smernicama Vrhovnog suda. Administracija takodje saradjuje sa ključnim senatorima u izradi zakona kojim bi se regulisalo praćenje medjunarodnih telefonskih razgovora bez sudskog naloga u okviru borbe protiv terorizma.