Još dve etape ostalo je do završetka ovogodišnje biciklističke «Trke kroz Francusku», najneizvesnije još od 1989. godine kada je Amerikanac Greg Lemond trijumfovao sa svega osam sekundi prednosti u odnosu na Francuza Lorena Finjona.
Pred sutrašnju 19. etapu 103. Tur de Fransa, trojicu takmičara na vrhu tabele deli svega 30 sekundi. U vođstvu je Španac Oskar Pereiro, njegov sunarodnik Karlos Sastre zaostaje 12, a Amerikanac Flojd Lendis 30 sekudi. Sutrašnja pretposlednja etapa, pojedinačni hronometar u dužini od 57 kilometara – trebalo bi da odluči pobednika, a trka se završava u nedelju, više ceremonijalnom vožnjom do Jelisejskih polja u Parizu. Posle sedam uzastopnih trijumfa Lensa Armstronga, neko drugi će dobiti pehar namenjen pobedniku najprestižnije biciklističke trke na svetu, ali ako to ponovo bude Amerikanac – Flojd Lendis, nastaviće se tradicija osvtarivanja podviga, koji bi mogli da se svrstaju u čuvenu Riplijevu rubriku – verovali ili ne!
Ako Tur de Frans uporedite sa planinarenjem, to je kao da tri puta osvajite Mont Everest. U atletici, ekvivalent za Tur je maraton – jedan dnevno, 20 dana zaredom! Ta trka je simbol fizičke agonije. Međutim, je ovog Amerikanca, Tur je samo deo njegovog svakodnevnog bola. Na biciklu, Flojd Lendis se brzo penej do vrha Alpa, peške, jedva da može da se popne uz stepenice.
«Ima priliku da pobedi, što je neviđeno s obzirom da ne može da prekrsti noge ili prošeta», kaže Denijel Kojl, poznati novinar i autor knjige «Rat Lensa Armstronga».
Lendis ima osteonekrozu, što znači da njegov desni kuk ne dobija dovoljno krvi. Ljudi koji imaju isti problem opisuju bol kao kada kost mrvi kost zajedno sa elektro-šokovima. Medicina, kao nauka nema objašnjenje kako se sportisti kontrolišu to mučenje. Možda osećaju bol drugačije od običnih ljudi ili ga prosto transforimšu.
Lendis je samo poslednji u nizu primera kako biciklisti patnju pretvaraju u brzinu. Dve godine posle nezgode u lovu, Greg Lemond je osvojio Tur sa 37 parčića sačme u svom telu. A legenda ovog sporta, Lens Armstrong, svojih rekordnih sedam pobeda na Turu ostvario je tek posle mučne bitke protiv raka, zahvaljujući kojoj je obnovio svoje telo i um.
«Biciklizam je toliko težak, patnja je toliko intenzivna da vas potpuno pročišćuje», objasnio je Armstrong u svojoj biografiji. «Nisam vozio iz zadovoljstva, već zbog bola», istakao je Teksašanin.
«Ono što vidimo na Tur de Fransu je veliki eksperiment da se utvrdi koliko daleko može da ide snaga čovečijeg uma», zaključuje Denijel Kojl.