Istraživači sa Stanford univerziteta ustanovili su jedan gen koji je povezan direktno sa memorijom kod pacijenata sa Daunovim sindromom. To je prvi put da su istraživači ustanovili da samo jedan gen može da ima toliki uticaj.
Lekari znaju kako da ustanove Daunov sindrom kod još nerodjene dece već neko vreme. Žene mogu da urade test krvi za proveru Daunovog sindroma već u prvom tromesečju trudnoće.
Daunov sindrom je jedan od vodećih uzoka mentalne retardacije na svetu. Nedavno, tim predvodjen Vilijemom Moblijem, neurologom sa Stenford univerziteta, pronašao je gen koji direktno utiče na učenje i memoriju, tokom njegovog istraživanja Daunovog sindroma. Ustanovljeno je, u eksperimentu na miševima, da taj gen prouzrokuje da se neuroni, odgovorni za memoriju i pažnju skupe i prestanu da funkcionišu normalno. Kod većine dece sa Daunovim sindromom razvije se demencija kad odrastu. Doktor Mobli kaže da se na posebno ovaj gen, može uticati na način da odrasle osobe sa Daunovim sindromom možda ne dobiju demenciju. A, moguće je da bi to pomoglo i deci sa Daunovim sindromom.
«To daje tračak svetlosti, i ja mislim, što je još važnije, to daje tračak nade porodicama koje imaju ljude sa Daunovim sindromom zato što to sada ne izgleda tako nemoguće, da nešto može da se pojavi što bi moglo da im pomogne».
Kćerka Peti O Brajan Vajt, Ejmi ima Daunov sindrom. Kada je Peti shvatila koliko malo istraživanja je napravljeno o ovom poremećaju, ona je osnovala istraživačku organizaciju.
«Ovo je pravo vreme da se investira i bude uzbudjeno zbog mogućnosti da ovakva vrsta istraživanja može da bude predstavljena za našeg života».
I to bi moglo da bude istina. Mobli kaže da njegovo istraživanje pokazuje da jedan gen može da napravi velike biološke različitosti. I ako te različitosti mogu da se istraže, naučnici bi mogli da razviju lekove za korekciju gena koji ne rade dobro ili bi mogli da utiču na sam gen da koriguje sebe.