Linkovi

Status Kosova: Rusija glavni adut u rukama Srbije, smatra analitičar Danijel Server


Premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je američkom državnom sekretaru Kondilizi Rajs i američkom potpredsedniku Diku Čejniju da Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova. Medjutim, iz Državnog sekretarijata i Bele kuće nije pojašnjeno šta su na to ti visoki američki zvaničnici uzvratili premijeru Koštunici. Naša koleginica Maja Draker obratila se vašingtonskom ”insajderu“ Danijelu Serveru, stučnjaku za Balkan u Američkom institutu za mir.

Server: Amerikanci su rekli premijeru Srbije da su spremni da uspostave strateški vitalne odnose sa Srbijom, ali da žele da se status Kosova reši do kraja godine ili nešto kasnije -- jasno, nedvosmisleno, bez odlaganja, bez podele teritorije. Nude se čvrsti odnosi sa SAD i snažna američka pordška brzom ulasku Srbije u Evropsku uniju. Čini mi se da je to važno i vredno za Srbe ali mislim da ne predstavlja nikakvu vrednost za premijera Koštunicu koji ne pokazuje interesovanje za brz ulazak u EU i koji propušta da uradi ono na čemu EU insistira - da uhapsi Ratka Mladića.

Glas Amerike: Znači li to da je američka strana rekla premijeru Koštunici da Vašington favorizuje odredjeno rešenje, pošto je on izneo svoju viziju o budućem statusu Kosova?

Server: Mislim da je jasno da niko u Vašingtonu ne shvata šta je to ”više od autonomije, manje od nezavisnosti.“ Ovde je osnovno ko će imati suverenitet nad Kosovom? Srbija traži suverenitet i upozorava da će njegovim gubitkom biti naneta šteta njenoj demokratiji. Ali, dva miliona ljudi na Kosovu, devedeset dosto populacije, odbija da živi pod srpskim suverenitetom te u vašingtonskim krugovima preovladava stav da je očuvanje istog nemoguće, a da se pri tom ne uskrate prava ogromnoj većini. Isto tako, a i to treba da bude sasvim jasno, podrazumeva se da prava manjinske srpske populacije i srpski spomenici moraju biti zaštićeni.

Glas Amerike: Ruski ambasador u UN Vitali Čurkin izjavio je da bi nametanje rešenja za Kosovo još više destabilizovalo situaciju i postavilo presedan. Istakao je da se Rusija zalaže za poštovanje principa teritorijalnog integriteta i takoreći otvoreno podržao ostanak Srbije na Kosovu.

Server: To je adut u ruci Srbije. Sve dok Rusija o pitanju Kosova bude na strani Srbije, stav Srbije ima znatnu težinu jer je za promenu statusa Kosova potrebna nova rezolucija Saveta bezbednosti. Rusija trenutno zvuči kao da u potpunosti drži stranu Srbiji. Medjutim, Beograd ne bi trebalo da čvrsto računa sa tom podrškom; mnogo toga se dešava u odnosima SAD i Rusije i Moskva bi vrlo lako mogla da promeni svoj stav.

Glas Amerike: Premijer Koštunica smatra da posle nezavisnosti nema nazad, dok najšira moguća autonomija, koju Begrad nudi, može da se podešava, koriguje, usavršava... On veruje da Srbi i Albanci ipak mogu da žive zajedno.

Server: Tokom sedam godina od rata izmedju NATO-a i Jugoslavije, šta je Beograd činio da bi uverio kosovske Albance da ostanu u Srbiji? Ne poznajem nikoga u Beogradu ko bi želeo da kosovski Albanci glasaju na sprskim izborima. Nemoguće je da imate teritoriju, a da ne želite da ogromni segment njene populacije ne glasa. Formula ”više od autonomije, manje od nezavisnsoti“ stoga zvuči kao nezavisnost bez prava glasa i bez učešća u životu Srbije. To je neodrživo i ne predstavlja poboljšanje u odnosu na status kvo.

Glas Amerike: U izlaganju u UN premijer Koštunica je zamolio prisutne da zamisle sopstvenu domovinu, demokratsku zemlju, od koje se traži da se odrekne dela svoje teritorije koji je duboko povezan sa njenom istorijom, identitetom i vremenom ”njenog najvećeg procvata.“ Zamolio ih je da se stave na mesto Srbije i shvate zašto Srbije ne može da se odrekne Kosova.

Server: Ne mislim da je Srbija obavila demokratsku tranziciju, a propustila je i da reformiše bezbednosne službe što je posebno važan faktor u ovoj situaciji. Dok je g. Koštunica vodio razgovore u SAD, srpska policija je privodila studentske aktiviste u Nišu koji su tražili hapšenje Ratka Mladića... Ali, ovde se ne postavlje pitanje da li je Srbija demokratska zemlja. Principijelno pitanje glasi da li ijedna zemlja može da se dobrovoljno odrekne dela svoje teritorije za koji je istorijski vezana, a na kojoj narod koji tamo živi strahuje od policije zvaničnih vlasti? Pogledajmo Češku republiku i Slovačku, nemačka govorna područja Evrope čija je mapa mnogo puta menjana, Poljsku, Litvaniju, Rusiju... Odgovor glasi ”da“ jer bilo je plišanih razvoda.

Glas Amerike: Mnogi upozoravaju da bi svako namentuno rešenje ojačalo ekstremne desničare u Srbiji i politički unazadilo zemlju.

Server: Činjenica je da je upravo nerešavanje statusa Kosova ojačalo radikale... Mislim da su radikali delimično već na vlasti jer u suštini podržavaju vladu koja je usvojila mnoge njihove stavove, posebno o Kosovu. Vreme je da Amerika i Evropa prestanu da brinu o scenariju dolaska radikala na vlast i okrenu se rešavanju kosovskog problema.

Glas Amerike: Recimo da UN usvoji rezoluciju o Kosovu koja mora biti nametnuta jer predvidja nezavisnost, a parlament Srbije odbije da je prihvati.

Server: Dogovorno rešenje bi svakako bilo bolje. Žao mi je što je premijer Košunica sam sebe saterao u ćošak zauzimajući tvrd stav. Bilo bi vrlo zabrinjavajuće da se premijer i parlament suprotstave Savetu bezbednosti. Naravno, ima zemalja u svetu koje prkose Savetu bezbednosti, ali medju njima nema prosperitetnih zemalja.

Glas Amerike: Šta se čuje iz Bele kuće i Državnog sekretarijata o poseti premijera Koštunice? Da li su ipak odšrkinuta vrata koja vode boljem razumevanju na relaciji Beograd - Vašington kad se govori o Kosovu?

Server: Iskreno rečeno, ne mislim da je američka strana išta dobila od susreta sa Koštunicom, a on je dobio mnogo. U Srbiji je postao medjuanrodno priznato lice srpskog nacionalizma i time je učvrstio svoj položaj na domaćoj sceni. Mislim da pozivanje Koštunice u Vašington nije bio mudar potez, ali Amerikanci su to uradili i moraće da snose posledice.

XS
SM
MD
LG