Linkovi

Ahtisari, Koštunica i Sejdiju pred Savetom bezbednosti UN govore o statusu Kosova


U Njujorku, Savet bezbednosti UN raspravlja o Kosovu. Na sednici je glavni pregovarač, finski diplomata Marti Ahtisari, upoznao petnaestočlano telo Svetske organizacije sa dosadašnjim tokom i planovima za predstojećim pregovorima o statusu Kosova.

Ahtisari, kako je ponovio u više navrata, želi da se proces okonča do kraja godine, što je stav koji zagovaraju i SAD. Međutim, dodao je finski zvaničnik, kraj godine nije nikakav fiksirani termin da se pregovarački proces okonča.

Ruski ambasador u UN, Vitalij Ćurkin, kazao je u obraćanju novinarima u Njujorku da bi bilo pogrešno nametati rješenje za Kosovo, uprkos protivljenju Srbije, jer bi, kako je rekao "to destabilizovalo situaciju i bilo vrlo loš presedan u međunarodnoj praksi".

"U postojećoj političkoj konfiguraciji, mi možemo ovde u Savetu bezbednosti stotinu puta ponoviti da nezavisnost (Kosova) neće biti primer za druge, ali to ćemo teško objasniti drugima da je drugačije rešenje od nezavisnosti za njih bolje", kazao je Ćurkin, istučići da se Rusija zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta i da je to "princip koji se ne može promijeniti u dva dana".

Ruski ambasador je rekao da Ksoovo nikada nije bilo nezavisna država i da je kriza nastala kada je Milošević Kosovu ukinuo autonomiju, a ne državnu nezavisnost.

Osvrćući se na trenutnu situaciju, ruski diplomata je rekao da se - i pored toga što se nastoji da se stanje predstavi kao normalno - na Kosovu ne poštuju ljudska prava srpske manjine. Podsjetio je i da je razlog za međunarodnu intervenciju na Kosovu 1999. godine bilo kršenje ljudskih prava Albanaca.

Na sednici Saveta bezbednosti govorio je i premijer Srbije, Vojislav Koštunica, koji je u protekla dva dana američkihm zvaničnicima u Vašingtonu pokušao da ukaže na prednosti suštinske autonomije za Kosovo, u sastavu Srbije - modela za koji zvanični beograd kaže da predstavlja kompromisno rešenje, u skladu sa evropskim standardima.

Koštunica je i pred Savetom bezbednosti rekao kako Srbija ne može da pristane na nezavisnost Kosova i kako je autonomija u okviru Srbije jedino pravedno rešenje.

"Rešenje kosovskog pitanja kojem svi težimo mora biti univerzalno upravo radi izbegavanja opasnosti da promena granica postane presedan na koji će druge etničke manjine sa teritorijalnim pretenzijama moći da se pozivaju u budućnosti", rekao je Koštunica.

On je govorio na sednici kojoj nisu prisustvovali ni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore o Kosovu, Marti Ahtisari, niti predsednik Kosova Fatmir Sejdiju.

"Pozivam vas, uvaženi predstavnici vodećih zemalja slobodnog i demokratskog sveta, da za trenutak pokušate da sopstvenu domovinu zamislite u položaju države od koje se traži da jednoj agresivnoj etničkoj grupi, koja, uzgred rečeno, već ima u neposrednom susedstvu svoju državu, prosto ustupi deo zemlje iz kojeg je nacija potekla, i koji je u istoriji vezan za vremena njenog najvećeg procvata. Zaista, koja bi demokratska država na tako nešto pristala?", upitao je Koštunica.

Premijer Srbije je objasnio da će srpski parlament neće priznati proglašenje Kosova za nezavisnu državu.

"Parlament Srbije bi bez ikakve sumnje odbacio svako nametnuto rešenje, i proglasio ga nelegitimnim i pravno ništavnim, a Srbija bi nastavila da teritoriju Kosova i Metohije smatra delom svog suvereniteta. Takav razvoj događaja, gospodine predsedniče, sigurno ne bi doprineo opštem interesu mira, stabilnosti i unapređivanju uspešno pokrenutih demokratskih procesa na Balkanu, već bi bolje rečeno bio izvor nestabilnosti celog regiona", rekao je Koštunica.

Nakon jučerašnjeg susreta sa potpredsednikom SAD Ričardom Čejnijem u Beloj Kući Koštunica je rekao () i da su prednosti suštinske autonomije, između ostalog i to što se, za razliku od nezavisnosti, to rešenje može proveriti .

Kosovski predsednik Fatmir Sejdiju će, u popodnevnom obraćanju, ambasadorima članica Saveta bezbednosti, kako je najavio u izjavi za Glas Amerike, zatražiti podršku za nezavisnost Kosova.

XS
SM
MD
LG