Evropska unija će preuzeti vodeću međunarodnu ulogu na Kosovu posle određivanja finalnog statusa. U ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, o ciljevima nove međunarodne misije govori specijalni izaslanik visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane na Kosovu, Torbjorn Solstrom.
Torbjorn navodi da će i nakon odredjivanja finalnog statusa, medjunarodna zajednica, predvodjena Evropskom unijom nastaviti da, pre svega, nadgleda proces transfera ovlašćenja na lokalne institucije te da će uloga stranih faktora biti vrlo jasna.
Solstrom: Najvažnija strategija Evropske unije u toj fazi jeste da pomogne Kosovu da krene ka procesima integracije i to na dva načina. Prvo, da se pospeši ekonomska izgradnja kakvu imaju Makedonija, Bosna i Srbija, i drugo a ujedno teže pitanje jeste implementacija statusne odluke, položaj manjina u tom procesu, vladavina prava i poboljšanje usluga policijskih i pravosudnih organa.
Glas Amerike: Da li u tom procesu postoji jasno definisana strategija za pomoć manjinskim zajednicama, pre svega u pogledu njihove integracije?
Solstrom: Stalno radimo na pokušajima da ohrabrimo manjine da postanu integralni deo kosovskog društva, nažalost, njihovi lideri ne učestvuju u radu privremenih institucija što je velika šteta. Ako gledamo u budućnost, mislim da im možemo pomoći, jer sa jedne strane imamo lokalne institucije na kojima je odgovornost na integraciji a sa druge, postoje pitanja koja su direktno vezana za status. Zato i pregovaramo o decentralizaciji, specijalnom režimu zaštite pravoslavnih objekata i socijalno-ekonomskoj zaštiti manjinskih zajednica. Manjine, kao i većina na Kosovu, imaju problem, nevidimo ekonomski razvoj na Kosovu kakav bi voleli. Evropska unija sa svojim partnerima ima vrlo jasne specijalne ciljeve i projekte koji se odnose na manjine. Neke smo sproveli a sa nekima od tih projekata tek počinjemo ovih dana u većini srpskih enklava i severno od reke Ibar. U bliskoj budućnosti očekujemo i niz donatorskih konferencija za tu svrhu.
Glas Amerike: Ako su vladavina zakona i poboljšanje rada policije na terenu prioriteti buduće medjunarodne misije, koji su konkretni koraci koji će biti preuzeti na tom polju?
Solstrom: Mislim da ima pozitivnih pomaka kada se radi o lokalnoj policiji. Verujemo da KPS nije toliko loša ako je uporedimo sa policijom drugih zemalja u regionu, ali ono što je evidento jeste da sudeći po našim standardima više problema ima u pravosudju. Šta sada mi možemo da uradimo? Pokušaćemo da tehnički asistiramo, predstavićemo iskustva policije i pravosudja iz zemalja Evropske unije u vidu monitoringa a nakon statusa nastavićemo da nadgledamo izvršne odredbe u osetljivim oblastima policije i pravosudja.
Upitan da prokomentariše informacije koje se odnose na novi egzodus Srba sa Kosova u slučaju da njegov budući status bude nezavisnost, Solstrom kaže:
“Kao što sam rekao, mi želimo da većina koja hoće da živi na Kosovu to i ostvari zato i razgovaramo o decentralizaciji, specijalnoj zaštiti manjina, posebnom statusu za crkve. Vrlo ozbiljno uzimamo u obzir najave i pisanja nekih medija o novom odlasku Srba. To je razlog više što zajedno sa našim partnerima razmatramo mogućnost stvaranja većeg broja radnih mesta na Kosovu, jer je egzistencija problem i za Albance i za Srbe. Jednostavno, hoćemo multietničko Kosovo u kojem će se i većina i manjine osećati kao kod kuće.”