Odluka Vrhovnog suda SAD, kojom je plan administracije o korišćenju specijalnih vojnih tribunala za sudjenje osumnjičenim teroristima u vojnoj bazi u Zalivu Gvantanamo, na Kubi, proglašen nezakonitim, samo je najnoviji primer funkcionisanja američkog političkog sistema, u kojem sudovi mogu da ograniče vlast predsednika i Kongresa.
U izvesnom smislu, odluka Vrhovnog suda odnosi se samo na poništenje plana administracije da koristi vojne trbunale ili komisije za sudjenje osumnjičenim teroristima koji se drže u vojnoj bazi u Gvantanamu. Medjutim, mnogi pravni eksperti i članovi Kongresa smatraju da ova odluka može da ima i šire implikacije u pogledu ograničenja ovlašćenja predsednika u ratno doba.
Žalbu na plan o korišćenju vojnih tribunala uložili su advokati Salima Ahmeda Hamdana, nekadašnjeg vozača i telohranitelja vodje al Kaide, Osame bin Ladena, protiv kojeg je podignuta optužnica za kovanje zavere. Većina od pet sudija Vrhovnog suda smatrala je da je predsednik Buš prekoračio svoja ovlašćenja kada je naložio sekretarijatu za odbranu da uspostavi specijalne vojne tribunale bez posbnog odobrenja Kongresa.
Predsednik Buš je, reagujući na odluku suda, rekao da je spreman da saradjuje sa Kongresom u donošenju odgovarajućeg zakonskog akta, kojim bi bilo ovlašćeno osnivanje tribunala u skladu sa odlukom Vrhovnog suda. Tri sudije Vrhovnog suda glasale su protiv te odluke. Jedan od njih, Klerens Tomas, naveo je u svom mišljenju da bi uskraćivanje mogućnosti administraciji da sudi zatvorenicima u Gvantanamu moglo da ograniči predsednikovu sposobnost da vodi rat protiv terorizma. Republikanci, a i pojedine demokrate izrazili su spremnost da zajedno sa Belom kućom rade na usvajanju zakona kojim bi bili ovlašćeni vojni tribunali. Medjutim, druge demokrate smatraju da je odluka Vrhovnog suda potvrda ustavnih ograničenja administraciji koja je sebi pribavila široka ovlašćenja posle terorističkih napada na SAD 2001. godine. Evo šta je o tome rekao demokratski senator Ričard Durbin iz Ilinoja.
«Administracija tvrdi da može da se ponaša kao zakonodavna, sudska i izvršna vlast kada se radi o tim zatvorenicima. Ovom odlukom Ustav je prevladao.»
Medjutim, zvaničnici administracije smatraju da je odluka specifično fokusirana na pitanje vojnih tribunala i ne tumače je u svetlu ograničenja predsednikovih ovlašćenja. Evo šta je o tome rekao portparol Bele kuće, Toni Snou.
«Nije rečeno da ne možemo da držimo osumnjičene teroriste. Nije rečeno da im se ne može suditi. Nije rečeno da moraju da budu vraćeni u svoje zemlje porekla. Radi se o proceduralnim pitanjima i ja ne mislim da se time umanjuju predsednikova ovlašćenja.»
Medjutim, neki analitičari smatraju da se ovom odlukom šalje snažna poruka o ograničenju vlasti i podeli vlasti – načelima koja su suštinski aspekti američke demokratije. Advokat Sidni Rosdajčer zastupao je klijente pred Vrhovnim sudom i radio na medjunarodnim slučajevima kršenja ljudskih prava u Njujorškoj advokatskoj komori.
«Nadajmo se da ova odluka nagoveštava novo razdoblje u kojem će ono za šta su se SAD uvek zalagale - vladavina prava i zakoniti pravni postupak, važiti i za administraciju predsednika Buša, ali što je još važnije i za ceo svet i za američki narod.»
Odluka Vrhovnog suda predstavlja drugi po redu pravni neuspeh administracije u pogledu postupka sa osumnjičenim teroristima. Pre dve godine Vrhovni sud je, uprkos protivljenju administracije, presudio da zatvorenici u Gvantanamu imaju pravo da se obrate američkim civilnim sudovima.