Linkovi

Američka vlada traži rešenje za zatvorenike iz baze Gvantanamo


Pošto je Vrhovni sud SAD stao na stanovište da specijalni tribunali za ratne zločine namenjeni zatvorenicima u bazi Gvantanamo nisu u skladu sa zakonom, Bušova adminsitracija se našla pred pitanjem -- šta sa 450 zatvorenika?

U odluci Vrhovnog suda se kaže da tribunali, odnosno vojne komisije, nisu u skladu sa zakonom jer ne slede striktnu proceduru koju je odobrio Kongres. To znači da bi Kongres sada možda mogao da usvoji zakon kojim bi se utvrdio novoi proces za sudjenje tim zatvorenicima. Neposredno po objavljivanju odluke Vrhovnog suda, predsednik Buš je ukazao da tako nešto i očekuje.

“Koliko ja razumem, ima načina da se organizuju vojni tribunali u saradnji sa Kongresom. Koliko mi je poznato, neki senatori su već izrazili želju da porade na preporukama Vrhovnog suda. Mi ćemo saradjivati sa Kongresom; želim da se nadje rešenje.”

Republikanski senator Džon Vorner je medju onima koji žele da Kongres usvoji zakon kojim će se definisati zakonska procedura za zatvorenike iz zaliva Gvantanamo.

“Istražićemo druge načine da bi se udovoljilo pravdi u skladu sa našim zakonom i medjunarodnim pravom.”

Predsedavajući Senatskog odbora za pravosudje, Arlen Spekter, izjavio je da se već radi na formulaciji zakonskih mera za obnovu vojnih komisija povezanih sa Gvantanaomom i da će idućeg meseca početi proces koji vodi usvajanju tog zakona. Organizacije za zaštitu ljudskih prava i advokati nekih zatvorenika kažu da je jedini ispravan način da se tim ljudim sudi u redovnim američkim sudovima.

Medjutim, Bušova administracija i neki članovi Kongresa odbacuju taj predlog uz obrazloženje da su zločini koje su ti zatvorenici počinili vrlo teški i da se dokazni materijal u nekim slučajevima mora držati u tajnosti radi zaštite obaveštajnih izvora. Stručnjaci ukazuju da je to jedno od ključnih pitanja jer se Ženevskom konvencijom već predvidja zaštita stranaca koji se izvode pred američke vojne sudove. Profesor prava na Harvardu, Filip Hejman, smatra da zakonodavcima neće biti lako da to promene.

“Nikome se ne žuri da glasa da je u redu izvršiti smrtnu kaznu nad osobom bez da joj objasnite na osnovu čega je utvrdjena njena krivica. Senatori i kongresmeni se time stavljaju u poziciju da se javno izjašnjavaju o vrlo osetljivim pitanjima.”

Organizacije za zaštitu ljudskih prava, koje kritikuju već i samo postojanje zatvorskog centra u bazi Gvantanamo tvrdeći da su zatvorenici izoženi zlostavljanju, pozdravili su odluku Vrhovnog suda. Medjutim, zvaničnici ukazuju da odluka Vrhovnog suda ne utiče na predsedničko ovlašćenje da strane borce drži u pritvoru dok rat protiv terorizma traje, niti se tom odlukom osporava legalnost samog centra Gvantanamo. Zvaničnici takodje tvrde da su uslovi u kojima se drže zatvorenici humani.

Medjutim, prošlog meseca desetak zatvorenika je izazvalo nerede protestujući zbog tih uslova, a trojica su početkom ovog meseca izvršili samoubistvo. Slučajevi se svake godine preispituju da bi se utvrdilo da li je bezbedno po javnu sigurnost da se neki od zatvorenika puste na slobodu. Očekuje se da će se taj proces nastaviti ali -- barem za sada -- ne i rad tribunala pred koje je trebalo da se izvedu oni koji su optuženi za konkretne zločine. Najverovatnije je da će iz ovoga proisteći legalni vakuum za nekoliko zatvorenika dok američka vlada bude radila na utvrdjivanju procesa za njihovo sudjenje na način koji bi bio po volji Vrhovnog suda.

XS
SM
MD
LG