“Opciju za budući status Kosova treba tražiti u rešenju koje će biti prihvatljivo za sve zajednice na Kosovu”, izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike, direktor sektora za jugoistočnu Evropu pri ministarstvu inostranih poslova Grčke, ambasador Mihail Kristidis.
Glas Amerike: Kakvi su vaši utisci u pogledu razvoja Kosova u posleratnom periodu?
Mihail Kristidis: Nisam bio na Kosovu ni pre ni u toku rata. Medjutim, ono što sam uočio jesu aktivnostu u obnovi i biznisu pogotovu u Prištin, ali i južno od nje.To mi daje utisak da je medjunarodna zajednica prisutna na Kosovu kroz materijalna ulaganja. To ujedno učvršćuje utisak da je došlo vreme da se pokrene proces rešavanja finalnog statusa Kosova. Zemlje u susedstvu, medju kojima je i Grčka, žele da podrže taj proces jer verujemo da naše zajedničko iskustvo moze biti od koristi u cilju pronalaženja prave odluke o statusu. To je proces koji ide velikom brzinom i zato vlada moje zemlje želi da ostane u kontaktu sa kosovskom realnošću kako bi u okviru medjunarodnih struktura razmenili mišljenja oko tog veoma važnog pitanja.
Glas Amerike: Da li su pregovori započeti u pravom trenutku ako se ima u vidu položaj manjina i nestabilna politička situacija?
Mihail Kristidis: Nije samo naše mišljenje, već gotovo jednoglasan stav medjunarodne zajednice da još mnogo toga mora da se uradi kako bi se svakodnevni život poboljšao za sve gradjane na Kosovu, a pogotovu za manjine.Treba da pripremimo teren za povratak, obaveza je da stvorimo bezbednosne uslove i stabilnost kako bi se svako osećao sigurnim. Priču o finalnom statusu bismo svakako jednom morali da pokrenemo. Nije važno da li je trenutak bio pravi - važno je da mi zajednički preduzmemo sve da stvorimo multietničko i multikulturno Kosovo koje će biti prihvatljivo za sve strane. Kosovo je uvek bilo multietnička regija na Balkanu, a većinski narod treba da shvati da su bogastvo i snaga zdravog društva kao i kvalitet demokratije sažeti u spremnosti da se prihvate manjinske zajednice. Principi razvoja Evropske unije upravo se zasnivaju na mogućnosti i pravu svake manjine da neguje svoju tradiciju i kulturu. To je uvek ključ za rešavanje svih konflikata.