U Sjedinjenim Državama, barem, ljudi jesu vlasnici svojih imena, ako je slučajno reč o poznatim ličnostima.
U SAD, na primer, ne možete da koristite ime neke poznate ličnosti u reklami a da joj ne platite odredjenu sumu. Što se toga tiče, svako od nas bi mogao da tuži nekoga, i verovatno dobije parnicu, ako neko bez dozvole iskoristi naše ime da bi zaradio novac. Jedna parnica na federalnom nivou, koja je upravo u toku, veoma detaljno istržuje ovo pitanje.
U središtu slučaja je bejzbol, sport u kome se pažljivo vodi računa o statistikama svih igrača. Fanovi religiozno uporedjuju igrače na osnovu njihovih statističkih rezultata u raznim kategorijama, a milioni običnih Amerikanaca na Internetu igraju takozvani «zamišljeni bejzbol» u «fantazi ligama».. Oni kreiraju zamišljene timove koristeći imena pravih igrača. Ja, na primer izaberem u svoj tim Dejvida Velsa iz Red Soksa, a moj protivnik bira Rendija Džonsona iz «Yankees-a», i tako dalje. Ako protivnikov igrač bolje prodje statistički gledano, njegov «fantazi tim» pobedjuje.
Ali tu se javlja pitanje identiteta. Profesionalna američka bejzboli liga tužila je jednu malu Internet kompaniju koja organizuje jednu od tih «fantazi liga» tvrdeći da ona mora da kupi pravo da koristi imena i statistike igrača. Kompanija odgovara da su imena i podaci iz bejzbola javne informacije o kojima novine svakodnevno pišu, i to besplatno.
Ovaj slučaj mogao bi da postane strahovito važan za razne vrste biznisa, kao što je jedan profesor prava objasnio «Njujork Tajmsu» ako sud presudi da «fantazi liga» mora da plati upotrebu imena profesionalnih igrača. Kvizovi i drugi programi na televiziji, na primer, stalno koriste imena stvarnih zvezda, muzičara, glumaca i sportista, a da ništa na plaćaju.
Dakle, šta je u imenu? U nekim slučajevima, radi se o čistom kešu.