Predsednik Buš i lideri država Evropske unije kažu da su jedinstveni u pogledu Irana i obećavaju da će zajednički nastojati da reše dugotrajna razmimoilaženja u pogledu trgovine i sudbine američkog zarobljeničkog logora u Zalivu Gvantanamo na Kubi. Novinarka Glasa Amerike, Pola Vulfson, javlja se iz Beča, gde je održan godišnji samit Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Predsednik Buš je rekao da je u slučaju spora oko iranskih nuklearnih namera, ključna međunarodna saradnja.
«Za iransko vođstvo je veoma važno da pogleda svet i shvati da su Evropa i Sjedinjene Države i Rusija i Kina sjedinjene u želji da osiguraju da Iranci ne razviju nuklearno oružje.»
Predsednik je pomenuo međunarodni paket povlastica koji je uručen Iranu kao pokušaj da se privoli da suspenduje obogaćivanje uranijuma. Iran je izrazio želju da odgovori tokom druge polovine avgusta. Američki predsednik je uzvratio da je to predugo, ponovo naglasivši da Teheran za odgovor ima nedelje, a ne mesece.
«Irancima ne bi trebalo toliko vremena da analiziraju jednu razumnu ponudu.»
Američki predsednik je to rekao na konferenciji za novinare na završetku samita Sjedinjenih Država i Evropske unije, na kojoj su učestvovali i predsednik Evropske komisije Žoze Baroso i Volfgang Šisel, kancelar Austrije, koja predsedava rotirajućim Predsedništvom Evropske unije. Obojica su pokrenula pitanje tretmana osumnjičenih terorista zatvorenih u pritvorskom objektu u američkoj vojnoj bazi u Zalivu Gvantanamo na Kubi. Predsednik Buš je rekao da im je odgovorio da i sam želi da se taj objekat zatvori, čim bude načinjen plan da se neki od zarobljenika vrate u svoje zemlje, a ostali izvedu pred sud.
«Među njima ima i nekih kojima treba da se sudi u američkim sudovima. To su hladnokrvne ubice. Oni će, ako se puste na ulicu, nekog da ubiju, ali mi i dalje verujemo da to treba da se reši na osnovu zakona i ja čekam da Vrhovni sud Sjedinjenih Država odluči koji je odgovarajući sud na kojem tim ljudima može da se sudi.»
Još jedna trnovita tema o kojoj je diskutovano u Beču, jeste problematično stanje svetskih trgovinskih pregovora, ali je predsednik Evropske komisije Baroso zvučao optimistično.
«Posle dobre razmene gledišta kakvu smo imali danas na samitu, ubeđen, sam, zaista sam ubeđen da je moguće uistinu uspešno privesti kraju razgovore koji su započeli u Dohi.»
Raspoloženje trojice učesnika samita je bilo vidljivo pozitivno. Ipak, bilo je i znakova tenzije kada je jedan novinar pitao predsednika Buša o novom ispitivanju javnog mnjenja koje pokazuje da je slika Sjedinjenih Država u Evropi sve tamnija. To pitanje je izazvalo reakciju austrijskog kancelara.
«Ja sam se rodio ’45. U to vreme, Beč i pola Austrije su bili u ruševinama. Bez učešća Amerike, kakva bi bila sudbina Evrope? Gde bi Evropa bila danas?»
U pogledu Severne Koreje, američki predsednik je rekao da je ta zemlja suočena sa još većom izolacijom međunarodne zajednice, ako bude lansirala raketu dugog dometa za koju se veruje da može da dosegne Sjedinjene Države. Inače, oko istorijske Hofburške palate, u kojoj je održan samit, obezbeđenje je bilo pojačano. Iznad glava su leteli helikopteri, a na ulicama je bio dodatni broj policajaca, ali najavljivane demonstracije su bile male.
Hiljade demonstranata su se jutros okupile u blizini železničke stanice. Organizatori kažu da su na tom mestu očekivali da se okupi mnogo veći broj ljudi kasnije, na završetku boravka američkog predsednika u Beču. Njegova sledeća odrednica je Budimpešta, gde će prisustvovati obeležavanju godišnjice mađarske pobune protiv komunizma 1956, koju su ugušile sovjetske trupe. On u Budumpešti treba da održi glavni govor tokom evropske turneje, a zvaničnici Bele kuće kažu da će predsednik govoriti o moći demokratije i slobode.