Helsinška komisija američkog Kongresa održala je pretres o nizu aktuelnih pitanja u jugoistočnoj Evropi. Sa organizatorom tog pretresa, savetnikom Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstavničkom domu Robertom Hendom, razgovorao je naš kolega Branko Mikašinović.
Hend: U Kongresu i Stejt departmentu postoji rasprostranjena podrška integraciji zemalja jugoistočne Evrope u evro-atlanske institucije. Medjutim, neka pitanja sa moraju rešiti pre integracije, uključujući trgovinu belim robljem, poštovanje slobode veroispovesti, fer tretman manjina, uključujući prava Roma, i odstranjivanje kriminala i korupcije. Pored toga raspravljalo se o specifičnim problemima svake zmelje, kao što su pitanja prva i statusa manjina, ustavna reforma u Bosni i Hercegovini, saradnja Beograda sa Haškim sudom, i drugo. Sve je, medjutim, bilo usredsredjeno ka naporima da zemlje tog regiona postanu deo Evropske unije.
Glas Amerike: Da li će administracija i Kongres reagovati na kršenja ljudskih i verskih prava na Kosovu?
Hend: Svakako da hoće. To pitanje je bilo deo rasprave. Već imate pozitivne korake nekih albanskih lidera na Kosovu. Nadam se da će manjinske zajednice testirati te pozitivne korake, jer će jedna pozitivna akcija izazvati drugu, mada do toga, nažalost, još nije došlo. Situacija sa manjinama na Kosovu je veoma teška. Bez obzira na ishod statusa Kosova, Helšinska komisija ne prihvata sadašnje stanje ljudskih prava na Kosovu.
Glas Amerike: Ako do kraja ove godine bude odredjen status Kosova, kako bi se sproveli decentralizacija i drugi programi sa ciljem zaštite manjina?
Hend: Decentralizacija i drugi programi, uključujući pitanje zaštite ljudskih prava su integralni deo pregovora o statusu Kosova. Očekuje se da odgovor na pitanje statusa bude jasan, da budu obuhvaćeni zaštita ljudskih prava, uključujući decentralizaciju. Mi smatramo da pregovaračke strane ne shvataju važnost vremenskog elementa, tako da očekujemo da će ovog leta biti izvršen veći pritisak na sve strane da prihvate nužne kompormise, posebno u pogledu kosovskih manjina, naglašavajući poštovanje ljudskih prava, a ne toliko teritorijalna pitanja.
Glas Amerike: Evropska unija insistira da Beograd u potpunosti ispuni saradju sa Hagom. Da li postoji neka razlika u gledištima izmedju Vašingtona i Brisela?
Hend: Stavovi EU i SAD su identični i obe strane smatraju da Beograd, Banja Luka i svi drugi moraju da u potpunosti saradjuju sa Hagom, ali iznad svega Beograd. Uprkos obećanjima Beograda, ta saradnja jos nije ostvarena, a ona bi inenzivirala dalju integraciju i oporavak od posledica Miloševićevog režima, što je potrebno i Beogradu i medjunarodnoj zajednici. Nadamo se što pozitivnijem i što ranijem odzivu Beogrda, jer se stav medjunarodne zajednice o tom pitanju neće menjati.