Linkovi

U Americi obeležen Dan nezavisnosti - koji nije zvanični praznik u svim državama


Praznik koji pada 4. jula je najveći nacionalni praznik u SAD -- Dan nezavisnosti. Medjutim, pet američkih država i 205 gradova proglasili su 19. juni takodje Danom nezavisnosti jer se njime obeležava datum kada je pre 141. godinu konačno prestalo ropstvo za oko 4 miliona američkih crnaca.

Dve godine posle početka američkog gradjanskog rata predsednik Abraham Linkoln je izdao proklamaciju o emancipaciji kojom je proglašeno da su robovi u Konferderaciji -- slobodni ljudi. Pošto je rat bio u punom jeku, ta proklamacija nije puno značila jer Unija nije bila u stanju da je sprovede u delo na jugu zemlje. Čak i dve nedelje pošto se u aprilu 1865. južnjačka vojska predala Severu, tvrdokorni robovlasnici u južnjačkoj državi Teksas još uvek su držali robove. Medjutim, 19 juna 1865. general Unije, Gordon Grejndžer, stigao je u Galvston, tada najveći grad Teksasa, i objavio da su svi robovi poraženog Juga slobodni ljudi. U to vreme su američki crnci na jugu zemlje počeli da se okupljaju u krugu porodice i prijatelja svakog 19. juna radi druženja, molitve, negovanja uspomene na prošlost i priredjivanja predstava na kojima je obavezno čitana proklamacija generala Grejndžera. Sve to je bilo propraćeno sa puno pesme i dobre muzike. Ali šezdesetih godina prošlog veka 19. jun je zbog akutnih problema nejednakosti u američkom društvu izgubio svoj smisao. Tek posle usvajanja zakona o gradjanskim slobodana mnogi crni su se ponovo osetili sastavnim delom matice američkog društva, ali malo njih je tada obeleževalao 19. jun. Medjutim, to se promenilo kada je Teksas 1979. usvojio zakon kojim je 19. jun proglašen Danom priznanja afroameričkoj kulturnoj baštini. Od tada se na svim nivoima -- od lokalnog, preko državnog do nacionalnog -- 19. jun slavi kao Dan nezavisnosti za bivših robova.

XS
SM
MD
LG