Linkovi

24 miliona ljudi širom sveta pati od demencije


Jedna organizacija za pružanje podrške obolelima od Alchajmerove bolesti saopštila je da 24 miliona ljudi širom sveta pati od demencije. Očekuje se da će se do 2040. godine taj broj povećati na 81 milion.

Organizacija, «Alzheimer Disease International», navodi da demencija pogadja jednog od 20 ljudi u grupi od preko 65 godina starosti i jednog od 5 ljudi u grupi od preko 80 godina starosti. Alchajmerova bolest – najčešći oblik demencie – razvija se sporo. Trenutno, to je fatalna dijagnoza. U Sjedinjenim Državama, nedavno formirana koalicija pod nazivom «Ubrzajte lečenje Alchajmerove bolesti» ili skraćeno ACT-AD, želi da federalna vlada donese odluku kojom će istraživanja te bolesti postaviti kao prioritet. Ova organizacija se takodje zalaže za pokretanje postupka za odobrenje novog leka za borbu protiv te bolesti. Neurolog Sem Gandi kaže da su naučnici napravili izvanredan progres u istraživanju Alchajmera.

«Verujemo da sada shvatamo kako bolest počinje i razvili smo lekove koji su delotvorni u laboratorijskim uslovima u sprečavanju Alchajmera. Potrebno je da obavimo i klinička ispitivanja kako bi bili sigurni da smo na pravom putu,» kaže Gandi.

U poslednjih 10 godina, Meril Komer neguje svog supruga koji ima Alchajmerovu bolest.

«Moj muž zahteva više nege, nego moj sedmomesečni unuk. Porodicama su potrebne opcije, a ne teške odluke. Lekovima koji obećavaju treba dati prioritet,» kaže Meril.

Jedini pouzdani način da se utvrdi postojanje Alchajmerove bolesti za sada je - naknadno, kada se tokom autopsije, ustanove specifične promene u moždanom tkivu. Poremećaji memorije, kao što je umereno kognitivno pogoršanje smatraju se ozbiljnim ranim predznakom Alchajmerove bolesti. Istraživači na uglednoj klinici «Mejo», u Minesoti, uporedili su uzorke moždanog tkiva umrlih osoba, koje nisu patile od ovog poremećaja, sa uzorcima onih koji su imali umereno kognitivno pogoršanje i ustanovili da se oni fizički razlikuju. Ronald Pitersen, neurolog sa klinike «Mejo», kaže da je najvažnije da se te promene ustanove na vreme.

«Ukoliko razumemo patologiju, to jest, ako razumemo šta se dešava u mozgu u vreme kada se klinički ustanovi umereno kognitivno pogoršanje, bili bi u stanju da planiramo intervenciju, lekove i terapiju. To bi pomoglo da se bolest napadne znatno ranije,» kaže doktor Pitersen.

Nova studija sa Univerziteta Kalifornije ustanovila je da bi ljudi možda mogli da poboljšaju stanje svog mozga, tako što će poboljšati i zdravlje svog tela. Studija koja će biti objavljena u junu pokazuje da dobra fizička kondicija ne samo da produžuje životni vek, već smanjuje i izglede za oboljevanje od Alchajmerove bolesti. U studiji se ukazuje da je oslobadjanje od stresa kroz vežbe i relaksaciju takodje dobro zato što stres uzrokuje da telo počne da luči hormon koji može da ošteti moždane ćelije. Uzimanje pet obroka zdrave hrane dnevno takodje obezbedjuje stalni dotok energije u mozak. Učesnici u istraživanju rešavali su i zagonetke i učestvovali u vežbama memorije. Ustanovljeno je da je mozak onih koji su se pridržavali ovih saveta funkcionisao mnogo bolje nego kod kontrolne grupe. Zaključak: promene životnih navika poboljšavaju opšte zdravlje kao i memoriju i funkcije mozga, što bi moglo da vodi ka smanjenju rizika od dobijanja Alchajmerove bolesti.

XS
SM
MD
LG