Posle terorističkih napada u septembru 2001. godine, filmski stvaraoci nisu bili voljni da se bave pitanjem terorizma, kaže En Tompson, zamenik urednika za filmsku rubriku u časopisu «Holivudski reporter».
«Kad god se dogodi neka zaista velika katastrofa, koja strahovito poremeti ljude, prodje vreme pre nego što Holivud uhvati korak... Ponekad se filmski stvaraoci plaše da publika neće biti spremna. Ove godine videli mo film «United 93» koji ubrzo posle premijere već prestaje da se prikazuje u bioskopima uprkos izuzetno dobrim kritikama»
Četiri aviona oteta su 11. septembra 2001. Tri su udarila u svoje mete u Njujorku i Vašingtonu. Film «United 93» je priča o četvrtom, koji se srušio u Pensilvaniji.
Džonatan Teplin iz Anenberg škole za komunikacije na Univerzitetu južne Kalifornije kaže da većina sadašnjih filmova teži ka realizmu. Taplin dobro poznaje Holivud budući da je reč o producentu koji je radio na filmovima kao što su Skorsezeove «Zle ulice», «Poslednji valcer», i «Spremna na sve».
«Bilo da je reč o filmu kao što je Minhen ili Sirijana ili, najskorije – United 93, svi oni pokušavaju da teroriste prikažu iznijansirano, tako da možete da uvidite da oni imaju svoje razloge za to što rade i nisu klišeizirani kao što je ranije bio slučaj».
Medjutim, da li filmski autori mogu da odu predaleko stvarajući likove za čije akcije može postojati razumevanje? Neki kritičari kažu da je Stiven Spilberg to učinio u filmu «Minhen» čija je tema odmazda za ubistvo 11 izraelskih sportista koje su na Olimpijskim igrama 1972. počinili palestinski teroristi. Izraelski agenti odlučuju da pronadju i likvidiraju počinioce.
Džonatan Teplin kaže da je Spilberg kritikovan zato što je prikazao motivaciju, i ličnu cenu koju plaćaju obe strane u priči.
«Ipak mislim da je to bio značajan pokušaj s njegove strane da prikaže dve strane, da objasni da su obe strane imale odlučnost i osećaj svrhe»
Analitičari kažu da teroristi koriste nasilje, i medije, da bi preneli svoju poruku, a da je njihov cilj politička promena. Neki misle da mediji ne bi trebalo da im olakšavaju posao. Drugi smatraju da i snage reda mogu da profitiraju na radu medija. Poručnik Džon Saliven iz losandjeleske policije je direktor Nacionalnog centra za rano upozoravanje na terorizam.
«Terorizam je u svojoj srži političko nasilje, čiji je cilj da se pošalje poruka i steknu sledbenici. Mediji su važni da bi se razumelo šta to teroristi pokušavaju da kažu, i šta je adekvatna vladina reakcija»
Saliven dodaje da političko nasilje nije nova pojava, a da istorija pokazuje da teroristi retko uspevaju da promene društveni poredak.
«Terorizam je oružje slabih. On izaziva veće političke promene samo ako usledi preterana ili neadekvatna reakcija vlasti.»
Producent Džonatan Teplin kaže da filmovi kao što je «United 93» mogu da na paradoksalan način prenesu različite perspektive terorista i njihovih žrtava.
«Za mene je najupečatljivija scena u filmu ona na vrhuncu krize, brz montirani kadrovi u kojima vidimo kako se Amerikanci mole svom Bogu dok se avion ruši, i otmičare koji se mole svom Bogu.»
On kaže da je ironija u tome što se svi oni mole istom Bogu. Holivudski filmovi obično nisu namenjeni edukaciji. Studiji žele da zarade novac, a pisci i reditelji da ispričaju priču. Medjutim, stručnjak za terorizam Džon Saliven kaže da filmovi mogu da informišu a opet ostvare zaradu.
«Ne mislim da se profit, edukacija i zabava medjusobno isključuju. Možete sve to ostvariti u isto vreme. Slutim da, ako želite da zaista edukujete ljude u demokratskom društvu to mora da bude ujedno i zabavno da bi ljudi bili zainteresovani da pogledaju film».
En Tompson iz «Holivudskog reportera» kaže da će Holivud nastaviti da se bavi ozbiljnim temama, uključujući i terorizam.
«Njima to služi na čast. Iskreno se ne slažem sa kritičarima koji smatraju da 11. septembar nije tema koja treba da se obradjuje u filmovima.»
Tompson ističe da pitanje terorizma iziskuje dijalog, a da Holivud pomaže u dolaženju do tog dijaloga.
