Žene su, govorilo se, nevoljne da rade duge sate. Međutim, jedno novo istraživanje na Vermontskom univerzitetu ukazuje da lekarke biraju druge specijalizacije, delimično i zbog agresivne, takozvane «mačo» prirode hirurga.
U operacionoj sali, teško je reći ko je muškarac, a ko žena - ispod maski i hirurškog odela. Ali, kada maske padnu, to je jasno. U Sjedinjenim Državama, 85 odsto hirurga su muškarci. Liza Bojl je hirurg u Boličkom centru u Vašingtonu, najvećoj bolnici u prestonici.
«Nismo proporcionalno zastupljene kao što bi to trebalo da bude, mada je jasno da povećanje broja vodi u pravom smeru», kaže ova lekarka.
Tokom pedesetih godina prošlog veka, žene su obično bile domaćice. U medicinu su najpre ulazile kao bolničarke. Danas, 50 odsto američkih studenata medicine je ženskog pola. Ali lekarke biraju pedijatriju i opštu praksu, ne hirurgiju. Studija je pokazala da lekarke mnogo češće od muškaraca odustaju od hirurgije, zbog toga što je ona naporna. U svakom slučaju, žene kažu da je «hirurška priroda» važan faktor.
«Mislim da se hirurzi istorijski shvataju kao arogantni, samoživi, manje saosećajni, manje spremni da saslušaju, da komuniciraju, dakle ne kao žene», kaže Liza Bojl.
Muškarci dominiraju u hirurgiji, brojčano i po rukovodećim pozicijama, u mnogim razvijenim zemljama. U Rusiji i bivšem istočnom bloku, žena ima u većem procentu, ali su i dalje manjina. Liza Bojl kaže da bi pacijenti mogli da imaju veliki uticaj na označavanje onoga što neki nazivaju «mačo personalnošću» hirurga.
«Mnogi pacijenti se sada opredeljuju za lekare koji nisu samo vešti, nego žele da razgovaraju sa njima… da ih saslušaju», kaže ova lekarka.
U međuvremenu, žene hirurzi se nadaju da će povećanje njihovog broja doprineti ublaženju agresivnog muškog okruženja u kojem rade.