Linkovi

Oko tri i po miliona Amerikanaca putuje na posao više od sat i po


Prema podacima Biroa za popis stanovništva ta grupa se brzo uvećava, uprkos rastučim cenama benzina i zagušenim autoputevima. Za Rika Milvorda svaka sekunda je važna.

«Vreme ne čeka ni na koga, a vreme koje provedete za volanom je svakako izgubljeno vreme.»

Rik Milvord radi kao administrator u vojnoj bolnici Volter Rid u Betezdi nadomak Vašingtona. Svakog dana u 4 i 30 popodne on se sastaje sa svojim partnerom za prevoz na posao i sa posla, radi povratka kući - u Majersvil, u državi Merlend, koji je udaljen preko 80 kilometara, što kada saobraćaj nije suviše zagušen, traje oko 90 minuta.

«Kada se radi o prevozu postoje dva pristupa. Jedan je – da, kada su glavni putevi, zakrčeni idete sporednim, jer je važno da se krećete. Drugi je da ostanete na glavnom putu, to jest na najdirektnijem pravcu, bez obzira šta se dešava i da se krećete koliko saobraćaj dozvoljava.»

Rik Milvord i Ejmi Din su pripadnici rastućeg segmenta američke populacije. Izmedju 1990. i 2000. broj ljudi koji se prevoze na posao 90 minuta ili više porastao je za 95 odsto. Nikolas Ramfos, potpredsednik udruženja za prevoz na posao kaže da se ovaj trend negativno odražava na produktivnost na radnom mestu.

«Svakako postoji odredjena cena. Neke studije pokazuju da su ti ljudi manje produktivni i da se više umaraju, kaže Ramfos.

Generalno pravilo je da - što je mesto u kojem živite više udaljeno - cene kuća su niže. Stoga, kao i mnogi drugi Rik Milvord podnosi stres duge vožnje na posao, da bi ostvario svoj «američki san» - da živi u pristupačnoj kući, u mirnom i bezbednom kraju.

«U pitanju je izbor izmedju vremena, i onog što bih nazvao kvalitetom života. Gde živim, koliko uživam u tome i da li je cena pristupačna. Plaćate više za benzin, ali svakako možete da dobijete više za vaš novac.»

Medjutim, oni koji se dugo prevoze do posla svakako žrtvuju i vreme koje provode sa porodicom. A, ako cene benzina budu i dalje rasle, živeti u udaljenijim krajevima će izgubiti svoju ekonomsku logiku. Nikolas Ramfos kaže da poslodavci počinju da nude i beneficije kao što je fleksibilno radno vreme, rad kod kuće, pa čak i stanovanje po nižim cenama kako bi očuvali kvalitet radne snage.

«Stav većine poslodavaca ranije je bio - nije moja stvar da razmišljam o tome kako zaposleni dolaze na posao. Medjutim, sa stanovišta zapošljavanja i zadržavanja zaposlenih možda će poslodavci morati da se pozabave i time.»

«Ovo je kao harmonika - krene pa stane.»

Ipak, za sada Rik, kao i drugi poput njega, nema mnogo izbora do da podnosi stres svakodnevne vožnje do i sa posla.

XS
SM
MD
LG