Profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za pitanja odbrane i stručnjak za Balkan, Stiven Majer, u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, osvrnuo se na neke poruke koje upućuje crnogorski referendum.
Majer: Vidim četiri osnovne poruke koje se mogu izvući iz ovog referenduma: Prva je da su sadašnje dezitegracione tendencije deo dugog i veoma važnog evolutivnog istorijskog procesa posebno od kraja prvog svetskog rata i raspada starih imperija, što je rezultiralo formiranjem novih država često duž etničkih linija. Taj proces se očigledno nastavlja i danas i uočava se trend ka manjim, ali homogenim državama, posebno na jugoistoku Evrope. Drugo, crnogorski referendum će poslužiti kao snažan podsticaj za druge etničke grupe i manjine da krenu putem nezavisnosti. To će istovremeno biti primer za bosanske Srbe, Čečene i druge širom sveta. Treća poruka je da granice i država još uvek znače mnogo u jugoistočnoj Evropi, što se u zapadnoj Evropi -- gde one gube svoj značaj -- zanemaruje. Četvrta je da u Crnoj Gori, bez obzira na ishod referenduma, imate situaciju koja je rešena jer su stvari prepuštene lokalnim akterima, bez prevelikog uplitanja medjunarodne zajednice.
Glas Amerike: Da li će se ishod crnogorskog referenduma odraziti na pregovore o konačnom statusu Kosova?
Majer: Mislim da će se posledice referenduma u Crnoj Gori odraziti drugde u svetu daleko više nego na pregovore o Kosovu. Primer sticanja nezavisnosti Crne Gire koristiće bosanski Srbi, kao što sam rekao, pa i Albanci na Kosovu, a posebno, recimo, neke nepriznate republike obrazovane na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza. U medjuvremenu, pregovori o statusu Kosova sporo napreduju, a razlog tome je što Beograd i Priština imaju sasvim oprečne stavove. Priština smatra da je pitanje statusa već rešeno i kosovski Albanci sada pokušavaju da minimalno zadovolje medjunarodnu zajednicu kako bi proglasili svoju nezavisnost. Za Beograd pregovori znače razgovore o statusu i standardima. Medjutim, pregovori se vode, po mom mišljenju, sasvim obrnuto od onoga kako bi treblao da bude. Naime, kad se pregovra o zaštiti crkava i istorijskih spomenika pre rešenja statusa, to pretpostavvlja da je nezavisnost neminovna.
Glas Amerike: Ukoliko Beograd ne izruči Ratka Mladića, kakav dalji razvoj dogadjaja očekujete?
Majer: Mislim da će se nastaviti istim putem. Pregovori sa Evropskom unijom će ostati suspendovani. Prut će se još više koristiti protiv Srba, a politička i finansijska izolacija će postati intenzivnija. Teško je razumeti zbog čega Zapad paralizuje razvoj cele zemlje, pa i regiona, zbog jednog čoveka. Mislim da bi bilo daleko pametnije da se usvoji istočnonemački model formiranja komisija za pomirenje raznih zajednica radi jačanju mira i tolerancije, dok Beograd radi na uspešnom okončanju saradnje sa Hagom. U svakom slučaju, Koštuničina vlada nema puno izbora. Ako želi ulazak u Evropsku uniju i veću zapadnu integraciju, moraće da ispuni uslove Haga, jer po tom pitanju neće popustiti ni Vašington ni Brisel.