Porast smrtnih slučajeva u Iraku kao rezultat sektaškog nasilja i napada pobunjenika, sve veći uticaj susednog Irana, kao i nuklearne ambicije Teherana, pitanja su koja dominiraju medijskim izveštajima i razgovorima političara. U Saudijskoij Arabiji se takodje izražava sve veća zabrinutost da bi takav razvoj dogadjaja mogao da dovede do destabilizacije te zemlje i šireg bliskoistočnog regiona.
Američki vojni funkcioneri kažu da se u dokumentima, koji su zaplenjeni u prošlomesečnoj akciji južno od Bagdada, ukazuje da je mreža Al Kaide u Iraku, Abu Musaba al Zarkavija, slaba, neorganizovana i da može da vrši samo povremene napade na relativno nezaštićene civilne mete. To izgleda da ukazuje da se smanjuje opasnost od ekstremista povezanih sa Al Kaidom i stranim borcima. Funkcioneri u susednoj Saudijskoj Arabiji, medjutim, nisu sasvim sigurni u to. Saudijski politički analitičar Halil al-Halil smatra da je Irak centralno žarište smrti i terora.
“Nema sumnje da je iračka situacija opasna i to je ono što bin Laden i njegovi saradnici žele.Irak je, po mom mišljenju, opasniji od Avganistana, pošto je to područje veoma eksplozivno i daleko je lakše za ekstremiste i teroriste da regrutuju ne samo stotine, već hiljade i hiljade onih koji će se boriti u Iraku.”
Bivši univerzitetski profesor, Halil je član Šure - kraljevog saveta, savetodavnog tela. Predstavnik koalicije u Iraku, američki general-major, Rik Linč, kaže da su Zarkavijevi regruti odgovorni za 90 odsto svih nedavnih samoubilačkih napada. Dobra vest je, dodaje Linč, da je broj samoubilačkih napada opao u poredjenju sa situacijom pre godinu dana. Linč to pripisuje vojnim operacijama kojima su poremećeni putevi ulaska stranih boraca u Irak. Medjutim, izvestan broj stranih ekstremista i dalje stiže u Irak, uglavnom iz Sirije. Predstavnik saudijskog ministarstva unutrašnjih poslova, general-major Mansur al-Turki, kaže za Glas Amerike da je Saudijska Arabija pooštrila mere pogranične bezbednosti pošto mladi Saudijci i dalje nastoje da predju u Irak da bi se borili.
“Nastojimo da sprečimo svakoga ko pokuša da napusti zemlju i predje u Irak. Generalno, umešanost saudijskih državljana u Iraku nije velika. Ne verujem da ih ima više od nekoliko stotina. Na sve načine sprečavamo Saudijce da predju u Irak. Kontrolišemo naše granice i to u oba pravca.”
Saudijski funkcioneri kažu da je jedan očigledan razlog za Saudijce da se bore u Iraku dalje prisustvo američkih oružanih snaga u toj zemlji. Drugi razlog su simpatije prema iračkoj sunitskoj manjini, poššto zemljom sada dominiraju većinski šiiti. Halil al-Halil je medju onima koji smatraju da je sve veća moć iračkih šiita vezana i za rastući uticaj u Irana kojim vladaju šiiti - u samom Iraku i celom regionu..
”Iran mora da bude sprečen da se poigrava tim pitanjem.”
Mnogi vodeći šiitski lideri proveli su godine u izgnanstvu u Iranu tokom vladavine Sadama Huseina i smatra se da su i dalje tesno povezani sa Teheranom. Takodje postoji zabrinutost u vezi sa prkosnim insistiranjem Irana, uprkos zapadnim zahtevima i pretnjama, da će nastaviti da razvija svoj nuklearni program, koji bi mogao da bude korišćen i za proizvodnju nuklearnog oružja.
Profesor Ahmed Ibn Saifudin, sa univerziteta Imam Ibn Saud, u Rijadu, kaže da su iranske nuklearne ambicije uznemiravajuće.
“Da, mi u zemaljama Zaliva, kao arapske zemlje, zabrinuti smo i protivimo se ambicijama Irana da postane nuklearna sila. Ne znamo kakva je svrha iranskog nuklearnog programa. Teheran postojano tvrdi da je taj program mirnodopskog karaktera, ali Bog zna. Medjutim, potrebno je da pregovaramo. Pretnjama i izazovima se neće rešiti taj problem. U stvari, time će se povećati opasnost od opšteg rata koji bi mogao da bude loš za sve nas.”
Iran je uvek bio glavni akter u regionu, ali je u prošlosti snažan susedni Irak predstavljao protivtežu. Smatra se da su - američka invazija Iraka i svrgavanje Sadama Huseina poremetili odnos snaga. Pored toga, postoji još jedna bojazan - da će se mladi muslimanski fanatici, koji se sada bore u Iraku, jednog dana vratiti kući i pozabaviti se sopstvenim vladama i društvima, slično situaciji kada su mudžahedini, koji su pre dve decenije pomogli da se porazi Sovjetski Savez u Avganistanu, kasnije doprineli usponu Al-Kaide.