Linkovi

Stručnjaci smatraju da SAD treba da pregovaraju sa Iranom


Stručnjaci su prošle nedelje preneli članovima američkog Kongresa mišljenje da bi SAD trebalo da započnu dijalog sa Iranom o nizu pitanja, a ne samo o nuklearnim ambicijama Teherana.

SAD su prekinule odnose sa Iranom osamdesetih godina, kada su propali pregovori o puštanju na slobodu pedeset dvoje Amerikanaca koje su u talaštvu držali militantni studenti u američkoj ambasadi Teheranu. Od tada SAD osudjuju Iran zbog njegove podrške terorizmu, kršenja ljudskih prava i nastojanja da se domogne nuklearnog oružja. Pretresom u Senatskom odboru za inostrane odnose dominirala je jedna tema -- vreme je da SAD stupe u direktan dijalog sa Iranom radi razgovora o svim tim pitanjima. Američki diplomata u penziji, Frenk Vizner, kaže:

“Pravo je vreme da se pregovara sa Iranom, ne samo o nuklearnom pitanju, nego o mnogo širem spektru tema kao što su terorizam, Irak, Afganistan, palestinsko-izraelski odnosi, bezbednost Irana i, još konkretnije, mesto te zemlje u medjunarodnoj zajednici.”

Stručnjaci su apelovali na američke zakonodavce da odvoje pitanje nuklearnih ambicija Teherena od svoje želje da se u Iranu promeni režim i uvede demokratija. Profesor studija nacionalne bezbednosti, Vali Nasr, kaže da bi otvorena podrška Vašingtona razvoju demokratije u Iranu mogla da poveća tenzije izmedju dve zemlje i postane kontraproduktivna.

”Zagovornike demokratije bi Teheran mogao da žigoše kao ljude koji nisu patriote jer u vreme rata i nacionalizma -- demokratija je sigurni gubitnik.”

Ambasador Frenk Vizner je ukazao da u Iranu nema verodostojne opozicije s kojom bi SAD mogle da saradjuju.

“Opozicija je podeljena i obeshrabrena, a kritike na račun nuklearnog programa Irana tumači se kao napad na nacionalnu čast. Napad na nacionalnu čast samo ujedinjuju Irance.”

Pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačka razmatraju kakvim pritiscima treba podvrći Iran da bi se odrekao programa obogaćivanja uranijuma čiji je cilj, smatraju SAD, razvoj nuklearnog oružja, mada Teheran tvrdi da taj program ima isključivo mirnodopske svrhe. Pored šargarepe u vidu ekonomskih i političkih podsticaja, na tapetu je i štap u vidu sankcija. Medjutim, analitičar Džulija Nanej uporozrava da bi sankcije na izvoz iranske nafte imale samo neznatne posledice po Teheran, dok bi se reperkusije tog koraka osetile širom sveta, posebno u smislu povećanja cene crnog zlata.

“Što je Iran više u fokusu vesti i što se SAD budu više zalagale za sankcije ili čak vojnu opciju -- to će cene nafte biti više. Svaka vest o ublažavanju tenzija dovešće do pada cene nafte. Svaka vest o vojnoj akciji mogla bi da dovede do 90 ili 100 dolara po barelu.”

Analitičar Fondacije Heritidž, Džejms Filips, slaže se sa tom ocenom i zaključuje da u fokusu medjunarodnog pritiska na Iran ne bi trebalo da bude nafta.

“Zbog velike potražnje i visokih cena na tržištu nafte, nije realistično očekivati da svetski uvoznici prestanu da uvoze naftu iz Irana. Umesto toga trebalo bi Iranu uskratiti zajmove, strane investicije i povoljne trgovinske sporazume.”

ran postavlja niz izazova pred američke zakonodavce. Ali, stručnjaci se slažu da dijalog mora da bude početna tačka bile kakve uspešne strategije. Rečima ambasadora Viznera, ”diplomatija nije samo umetnost ostvarivanja onog što je moguće; diplomatija je i istraživanje onoga što je možda ostvarivo.“

XS
SM
MD
LG