”Koncept nezavisnost u modernoj Evropi je promenjen,“ smatra Danijel Hamilton, direktor Instituta Pol Niče za medjunarodne studije pri univerzitetu Džons Hopkins, koji se u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike osvrnuo na tu temu u kontekstu statusu Kosova.
Glas Amerike: Beograd bi u narednih desetak dana mogao da objavi ključne delove srpske pregovaračke platforme za budući status Kosova, kojom se, koliko znamo, ne predvidja povratak na status iz 1999. ali ni nezavisnost?
Hamilton: Teško je o tome govoriti dok se ne vidi dijapazon konkretnih predloga, ali smatram da se neumoljivo krećemo prema nekom vidu nezavisnosti Kosova. Medjutim, koncepta nezavisnosti u modernoj Evropi je promenjen. To ne znači više tradicionalnu istorijsku medju, već stapanje granica i unutrašnjih struktura u novu Evropu i u evropski integracioni proces. U slučaju Kosova, prisustvo i angažovanost Evropske unije i medjunarodnih snaga će biti intenzivna, posebno u pogledu zaštite ljudskih prava i prava manjina.
Glas Amerike: Kako će se rešiti pitanje zaštite manjina na Kosovu, kada dosadašnji razgovori o decentralizaciji nisu pokazali rezultate?
Hamilton: Imate nekoliko predloga o angažovanosti sudova Evropske unije i drugih institucija koji bi rešavali sporna pitanja. Ali, pre svega, biće potreban dugotrajniji prelazni period tokom koga će medjunarodna zajednica imati ulogu garantora prava manjina, prava pojedinca, opšte bezbenosti i drugog.
Glas Amerike: Vi stavljate naglasak na mogućnost nezavisnosti Kosova. Da li je, po vašem mišljenju, medjunarodnda zajednica već donela odluku o statusu te pokrajine?
Hamilton: Svakako da će se o statusu Kosova pregovarati, medjutim, meni izgleda da dosadašnji razvoj dogadjaja nagoveštava mogućnost nezavisnosti. Nakon svojevremenih sukoba u Bosni i Hercegovini, a onda i na Kosovu, medjunarodna zajednica je jednostavno odlučila da odloži donošenje odluke o statusu Kosova, smatrajući da je potrebno vremena za to. Medjutim, to sada nije više slučaj, i pitanje statusa Kosova treba rešiti što pre, što će biti u interesu svih, posebno Evopre.
Glas Amerike: Da li će nepotpuna saradnja Beograda sa Haskim sudom uticati na pregovore o konačnom statusu Kosva?
Hamilton: Mislim da hoće. Nepotpuna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom pokazju da da ta zemlja izgleda ne shvata novu dinamičnost Evrope. Srbija neće biti intergrisana u Evropu ako ne bude u stanju da ispuni svoje medjunarodne obaveze. Neuspeh te saradnje ide direktno protiv srpskih nacionalnih interesa i ostaje problematičan slučaj. Srbija bi mogla da bude stožer regionalane stabilnosti i primer za integraciju ne samo jugoistočne Evrope, već i za širu evropsku intergraciji, što nažalost nije slučaj.