U nekoliko nedavno objavljenih knjiga navodi se da ugled Amerike u svetu opada, kao posledica rata u Iraku i zabrinutosti u mnogim delovima sveta povodom načina na koji SAD pokušavaju da preobraze svoju svetsku moć bez presedana u trajni uticaj.
Klajd Prestovic, autor knjige «Otpadnička nacija – Američki unilateralizam i neuspeh dobrih namera», ukazuje da nepopularnost Amerike u mnogim delovima sveta nije rezultat odbijanja američkih vrednosti, već nezadovoljstva aktuelnom politikom Sjedinjenih Država. Ozlojedjenost američkom politikom usledila je, smatraju mnogi, zbog nove unilateralne politike Sjedinjenih Država posle terorističkih napada 11. septembra 2001. U mesecima pre terorističkih napada, SAD su se već povukle iz nekoliko medjunarodnih sporazuma, uključujući i protokol iz Kjota i sporazum o uklanjanju nagaznih mina. Taj trend je nastavljen i posle terorističkih napada. SAD su odbile ponudu NATO-a da pomogne u invaziji Avganistana, jednostrano su okončale sporazum o zabrani antibalističkih raketa sa Rusijom i usprotivile se osnivanju Medjunaodnog krivičnog suda. Zatim je došao rat u Iraku. Medjutim, Klajd Prestovic ukazuje da unilateralizam ima i dublje korene u Americi.
«Mislim da je potrebno da se shvati da mnoge stvari koje strani posmatrači kritikuju nisu politika Bušove administracije. Prethodna Klintonova administracija takodje nije ratifikovala sprozum iz Kjota. Klintonova administracija nije potpisala sporazum o osnivanju Medjunarodnog krivičnog suda, kao ni sporazum o uklanjanju nagaznih mina. Neki od sličnih postupaka sežu čak do administracije predsednika Džimija Kartera.»
Ipak, većina posmatrača smatra da su odnosi izmedju SAD i ostatka sveta počeli suštinski da se menjaju od perioda uoči rata u Iraku. Prema Endruu Baseviku, profesoru medjunarodnih odnosa na Bostonskom univerzitetu, Amerikanci su često definisali svoje bezbednosne interese na način koji je ostali deo sveta mogao da prihvati. To znači da su akcije Sjedinjenih Država bile sankcionisane od strane medjunarodnih institucija i saveza. Sada. kaže Basevik, Amerikanci su često zaokupljeni svojim sopstvenim bezbednosnim interesima i više žele da koriste prinudu nego diplomatiju.
«Ukoliko bi SAD uspele da se izvuku iz Iraka i ukoliko bi posle toga tamo postojao bar neki privid reda, možda bismo uspeli da to ostavimo iza nas. Tada bismo mogli da imamo više prilika da steknemo poverenje partnera u rešavanju drugih važnih pitanja. Ali, sve dok pitanje Iraka bude otvoreno, to će predstavljati prepreku obnavljanju medjunarodne saradnje.»
Medjutim, profesor Basevilk smatra da bi rat protiv terorizma mogao da potraje niz godina i da bi mogao dalje da naruši odnose u medjunarodnoj zajednici. On, ipak, ne veruje da će doći do obrazovanja medjunarodnih alijansi protiv SAD pošto će odnosi izmedju centara moći koji postoje - poput Kine, Rusije, Indije i Evrope biti komplikovani. Drugi analičari ukazuju da SAD ne mogu da negiraju činjenicu da su jedina svetska supersila, što za sobom povlači i odredjene odgovornosti. Tako, na primer, Geri Šmit iz vašingtonskog instituta «Amerikan Enterprajz», ukazuje da su SAD i dalje svetski lider i organizator globalnih akcija za dobro celog sveta, navodeći primer Korejskog poluostrva, odnosa Kina – Tajvan, kavkaskog regiona, pa čak i Afrike. Sa druge strane, mnogi posmatrači primećuju da Amerikanci ne smatraju svoju zemlju imperijom i veruju da je korišćenje američke moći za ostvarenje suštinskih liberalnih američkih vrednosti u najboljem dugoročnom interesu Sjedinjenih Država, kao i sveta u celini.