Naučnici u Grčkoj, uz pomoć moderne tehnologije, prave digitalni prozor u drevni svet. Drevne ruševine, poput Herinog i Zevsovog hrama, vraćaju se u život zahvaljujući novoj tehnologiji. Izum nazvan Arkeogajd je napravljen tako da posetioci, kuda god prolazili, mogu da dobiju predstavu o istorijskim objektima koje vide.
Hramovi, palate i stadioni, izgledaju baš kao što su izgledali pre nekoliko hiljada godina. Simulacija se prjektuje preko video sistema, u kojem se grafika menja prema uglu posmatranja – dok se krećete kroz muzej ili antički lokalitet. Naučnici to nazivaju «uvećanom stvarnošću».
«Naročito na arheološkim lokalitetima na kojima ima mnogo ostataka, mnogi turisti teško mogu da zamisle kako je to izgledalo u originalnom obliku. Da bi se olakšalo razumevanje lokaliteta, prezentuje se trodimenzionalna obnova maketa, hramova, različitih spomenika kakvi su bili u antičko doba, uz obnovljeni život, način života ondašnjih ljudi. Na taj način, uz pomoć ‘uvećane stvarnosti’, šetajući arheološkim lokalitetom, čovek može da oživi te drevne trenutke», kaže jedan od učesnika projekta, Tanos Demiris.
Arkeogajd se sastoji od video slušalica povezanih sa lap top kompjterom, koji prikuplja podatke pomoću male kamere i proizvodi odgovarajuću grafiku.
«Sprava koju upotrebljava korisnik, to je ovo što se vidi iza mene, zasniva se na prenosivom kompjuteru, specijalnim naočarama i kameri. Slika koju kompjuter dobija od kamere, analizira se pomoću specijalnog programa tako da automatski prepoznaje objekte koje korisnik vidi, shvata perspektivu i ugao gledanja i automatski prilagođava određene grafike, specijalne modele koji predstavljaju antičke spomenike, tako da se oni pojavljuju kao da ih korisnik stvarno vidi», kaže šef istraživačke ekipe, Vasilios Vlahakis.
Posetioci istorijskih lokaliteta mogu da koriste spravu isto kao današnje audio vodiče. Projekat u vrednosti od gotovo 5 miliona dolara, ljudima treba da pruži više nego što to mogu štampani vodiči ili ono što vide sopstvenim očima. Arkeogajd se isprobava na lokalitetu na kojem su nastale Olimpijske igre.
«To je bio pilot program koji smo testirali u Olimpiji sa posetiocima i raznim školama, koji i dalje razvijamo da bismo mogli da ga izdamo kao gotov proizvod, koji će posetioci u budućnosti moći da koriste na isti način na koji bi koristili audio vodič u nekom muzeju», kaže Vlahakis.
Istraživači su izabrali Olimpiju zbog njenog značaja i zbog toga što je većina objekata porušena, tako da je posetiocu teško da zamisli šta je tu bilo.
Pogledajte kroz naočare Arkeogajda gomilu ruševina od pre 2300 godina, transformisanih u kružnu, zagasito crvenu građevinu sa belim stubovima, poznatu pod imenom Filipion.
Nešto dalje, Herin hram, gde je paljen olimpijski plamen za zimske i letnje igre, vidi se sa netaknutim stubovima, kao i Zevsov hram, u kojem je bila 12 i po metara visoka skulptura boga svih bogova, načinjena od zlata i slonovače, koja je bila jedno od sedam čuda antičkog sveta.
Arkeogajd se takođe isprobava u Pompeji, rimskom gradu na jugu Italije koji je 79. godine naše ere zatrpala vulkanska erupcija.
Još nijedan muzej nije uveo sistem u redovnu upotrebu. Ali njegovi tvorci, u okviru projekta grčke telekompanije Intrakom, kažu da njihova tehnologija na posletku neće moći da se mimoiđe.
Osnovna varijanta koristi bežičnu mrežu da pošalje slike na video sistem ili ekran pomoću opšteg pozicionog sistema, odnosno GPS-a. Na taj način može da se dobije niz mapa sa detaljima onoga što korisnik vidi.
Naočare opremljene majušnim projektorom, koji je razvijen za potrebe američke vojske, sada se prodaju na tržištu kao dodatak za video iPod.
Takođe se razrađuje verzija sa celularnim telefonom.
«Postoji mogućnost i upravo na tome sada radimo, da korisnik sa svojim uređajem automatski prima podatke, različite grafičke i audio sadržaje i pomoću tog svog uređaja prati celu turu kroz neki arheološki lokalitet ili muzej. Naravno, u tom slučaju imamo u vidu tehnologiju koja se razlikuje od ove o kojoj pričamo. Imamo, video sistem ili mobilni telefon, koji daje drugačiju prezentaciju, ali je za korisnika podjednako funkcionalan», kaže Vlahakis.
Postoje i brojne paralelne ideje u vezi sa ovim sistemom, koji bi jednog dana mogao da vam pomogne da popravite automobil ili da se preselite.
Vlahakisova ekipa sada koristi «uvećanu stvarnost» za pravljenje interaktivnih priručnika za održavanje uređaja, preko kojih tehničari dobijaju audio i video instrukcije.