Prema analizi Američkog biroa za popis stanovništva, Amerikanci koji završe univerzitet zaradjivaće tokom svog života gotovo dvostruko više u poredjenju sa onima koji završe samo srednju školu.
Prema Nacionalnom centru za statističke podatke o obrazovanju, u Americi ima 2.600 četvorogodišnjih univerziteta i koledža. Medjutim, i sa tako velikim izborom, sve veći roj maturanata prijavljuje se za studije na manji broj najprestižnijih koledža i univerziteta.
Maturant, Bavna Batra, radi tri dana u nedelji u jednoj računovodstvenoj firmi, ali ne zbog novca. Ona učestvuje u specijalnim programu u okviru nastave u svojoj srednjoj školi, što će, kako se nada, biti primećeno prilikom prijavljivanja na univerzitete. Za one srednjoškolce koji se nadaju da će biti primljeni na neke od najboljih univerziteta, i najmanja prednost može da bude važna. Na primer, univezitet Jejl, ove godine je postavio rekord primivši samo devet odsto prijavljenih studenata. Deo problema je u tome što broj potencijalnih studenata u Americi raste. Deca roditelja iz brojne, takozvane «bejbi-bumer» generacije, rodjenih posle Drugog svetskog rata, sada stasaju za studije. Procenat primljenih studenata je manji i zbog toga što se sve veći broj srednjoškolaca, kako izgleda, prijavljuje na najelitnije univerzitete, u nadi da će biti primljeni bar na jedan od njih. Šeron Olston je direktor za prijem studenata na Američkom univerzitetu u Vašingtonu.
«Jednostavno, radi se o demografskom trendu – generacije srednjoškolaca su sve veće. Pored toga, ovo je doba tehnologije tako da se oni prijavljuje na sve veći broj univerziteta pošto je to danas relativno lako izvodljivo.»
Srednjoškolci sada mogu da se prijavljuju preko interneta umesto da popunjavaju formulare. Pre nekoliko godina oni su se obično prijavljivali na tri do pet univerziteta. Brajan Kališ, brucoš na Američkom univerzitetu, koji je sada vodič tura za potencijalne studente, kaže da je taj broj sada mnogo veći.
«Većina se sada prijavljuje na pet do sedam univerziteta, ali neki od mojih prijatelja - čak na 18.»
Sada mnogi srednjoškolci počinju sa pripremama za upis na univerzitet već u drugoj godini srednje škole – tako što pažljivo odabiraju predmete u srednjoj školi, kao i dodatne aktivnosti i, posebno uče za polaganje prijemnih ispita. U srednjoj školi «Volt Vitman», u Bedezdi, nadomak Vašingtona, kao i u mnogim drugim, osnovan je poseban centar za savetovanje učenika o pripremama za studije. Savetnik Fren Landau kaže da je pritisak sve veći za sve koji su uključeni u ovaj proces.
«Naši učenici su sve više pod stresom i zabrinuti zbog izgleda za upis na univerzitete - mnogo više nego ranije. Konkurencija je sve veća, a univerziteti i koledži imaju sve veći broj prijavljenih studenata,» kaže ona.
Srednjoškolci takodje moraju da zadovolje sve više standarde. Bavna Batra kaže da je to ponekad isuviše.
«To je zaista veliki stres - zato što morate toliko toga da postignete. Ceo proces prijavljivanja ispunjen je rokovima, pisanjem eseja, dobijanjem rezultata sa testova, i preporuka od svojih nastavnika,» kaže Bavna.
Ali, Brajan Kališ tvrdi da se sve to isplati kada dobijete pismo koje počinje rečju – «čestitamo».
«Američki univerzitet mi je poslao takvo pismo i ja sam prosto vrisnuo od sreće - toliko da su moji roditelji dojurili preplašeni – «Ušao sam na Američki», rekao sam, i zatim sam se srušio na krevet i skoro se onesvestio,» kaže Brajan.
Obrazovni radnici, medjutim, kažu da bi studenti trebalo da budu više relaksirani pošto je dobro obrazovanje dostupno na mnogim univerzitetima i koledžima u Americi. Oni ukazuju da je najvažnije da budući studenti pronadju mesto za studiranje gde će se osećati najugodnije. Ali, pokušajte to da kažete onima koji se prijavljuju na 18 univerziteta!
