Linkovi

Buš: Obaveštajne aktivnosti vladinih agencija u skladu sa zakonom


U članku lista «USA Today» navodi da je Nacionalna bezbednosna agencija prikupljala podatke o telefonskim razgovorima unutar SAD u potrazi za teroristima. U članku, u kojem se ta informacija pripisuje anonimnim izvorima, tvrdi se da je ova vladina agencija koristila podatke dobijene od telefonskih kompanija u potrazi sa prepoznatljivim oblicima terorističkih aktivnosti.

Izveštaj u listu «USA Today» ponovo je pokrenuo debatu o aktivnostima Nacionalne bezbednosne agencije, koja se bavi elektronskim prisluškivanjem i osmatranjem. Njime su takodje stvorene nove sumnje oko nominacije bivšeg direktora ove agencije, generala Majkla Hejdena, za novog direktora Centralne obaveštajne agencije. Prema tom izveštaju Nacionalna bezbednosna agencija je prikupljala na milione podataka o telefonskim razgovorima u potrazi za prepoznatljivim oblicima terorističkih aktivnosti. U izveštaju se, medjutim, navodi da telefonske kompanije nisu pružile podatke o imenima i adresama korisnika, već samo o telefonskim brojevima medju kojima su obavljani razgovori. Ipak, analltičar Džejms Bemford, koji je napisao dve knjige o Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji kaže da ovaj program ugrožava gradjanske slobode.

«Nacionalna bezbednosna agencija je prikupila strahovito veliki broj podataka o tome koga gradjani pozivaju, gde se nalaze njihovi sagovornici, koliko dugo razgovori traju, kada su obavljeni, itd. Svi ti podaci se prikupljaju i analiziraju, a agencija inače ima i sposobnost da prisluškuje razgovore. To je vrlo opasna situacija.»

Medjutim, Tod Gaziano, direktor Centra za pravne i pravosudne studije u konzervativnoj fondaciji «Heritidž» kaže da je taj program u skladu sa zakonom, posebno imajući u vidu da Nacionalna bezbednosna agencija nije prikupljala lične podatke gradjana.

«Uvek se može pronaći ustavni ugao ali u suštini nema ozbiljnih ustavnih problema sa prikupljanjem telefonskih brojeva koji se ne mogu dovesti u vezu sa pojedincima, pošto se koriste u masi podataka da bi se došlo do odredjenih profila korisnika telefonskih usluga.»

Tehnika koju je Nacionalna bezbednosna agencija navodno koristila poznata je kao takozvano «prekopavanje podataka» i koristi se već duže vreme od strane poslovnih kompanija. Kompanije, naime, nastoje da dodju do podataka o tome šta potrošači kupuju, kako bi procenile popularnost svojih proizvoda. Na primer, korišćenje specijalnih kartica za popuste u pojedinim prodavnicama može da pokaže navike potrošača što pomaže kompanijama prilikom marketinga novih proizvoda. Ipak, Mark Rotenberg, direktor neprofitne organizacije – «Centar za privatnost elektronskih informacija», tvrdi da vlada treba da ima ovlašćenje da bi došla do tih podataka.

«Glavna razlika u aktivnostima vlade i privatnog sektora je što vlada dobija te podatke od posrednika - na primer bolnica, banaka ili telefonskih kompanija. U tom slučaju trebalo bi da poseduje neku vrstu pravnog ovlašćenja – naloga ili nečeg sličnog, kojim bi se utvrdilo da postoji pravna osnova za dobijanje tih podataka.»

Tod Gaziano, iz fondacije «Heritidž», navodi, sa svoje strane, da je informacija o ovom programu Nacionalne bezbednosne agencije možda obelodanjena namerno da bi se blokirala nominacija generala Majkla Hejdena za novog direktora CIA-e. General Hejden je, naime, bio na čelu Nacionalne bezbednosne agencije kada je ovaj kontroverzni program započet, neposredno posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001.

XS
SM
MD
LG