Posle nedavnog proglašenja primirja od strane baskijske terorističke grupe ETA mnogi u Evropi počeli su da veruju da regionalni separatistički pokreti postepeno odumiru. Medjutim, regionalne aspiracije i dalje su snažne. Lokalni jezici, kuhinje i muzika cvetaju širom Evropske unije. Regioni saradjuju u razvoju planova i nastoje da prošire svoj uticaj u sedištu Unije, u Briselu.
Ako se u San Sebastijanu ukrcate u voz Eusko Tren, kroz prozore ćete možda videti budućnost Evrope. Nazivi stanica kroz koje voz prolazi ispisani su i na kastiljanskom i na drevnom baskijskom jeziku euskera. Sat kasnije, voz stiže do krajnjeg odredišta, dremljivog francuskog gradića Hendaija. Snovi o povezivanju španskih i francuskih teritorija naseljenih Baskijcima, stari su vekovima i na njima je počivala 38-godišnja krvava borba baskijske grupe ETA, za osnivanje nezavisne države. Medjutim, ETA je u martu proglasila trajan prekid vatre. Neki Baskijci, kao što je istaknuti novinar u San Serbastijanu, Gorka Landaburu, veruju da to podvlači novu realnost - da baskijski identitet odredjuju jezik, kultura i infrastruktura, a ne bombe i pištolji:
Landaburu kaže da separatističke ideje grupe ETA postepeno nestaju u Baskiji i da se slično dogadja širom Evrope. Ali on kaže da to ne znači da će se Baskijci odreći svoje kulture i načina života već da će se jednostavno tešnje integrisati sa Evropom.
ETA nije jedina teroristička grupa koja postepeno nestaje sa evropske scene. Irska republikanska armija takodje se odrekla nasilja. Lokalne terorističke grupe u Italiji, Britaniji i Nemačkoj samo što nisu ugašene, a one na Korzici su marginalizovane i rascepkane medjusobnom svadjama.
Desmond Kliford, direktor velškog odeljenja u sedištu Evropske unije, u Briselu, kaže da u današnjoj Evropi borbe za nezavisnost nemaju više smisla:
”Ljudi se pitaju šta bi nezavisnost mogla da znači u današnje doba? Čak i nacionalne vlade u mnogo čemu ne kontrolišu svoju sudbinu. Članovi smo Evropske unije i NATO-a, koji se brine o strateškoj odbrani. Takodje smo deo Svetske trgovinske organizacije. Ujedinjene nacije i medjunarodni sudovi sve su važniji.“
Moglo bi se reći da glavna parola za mnoge evropske regione nije autonomija, već - marketing. Bavarska se predstavlja ostalom svetu kao ”nemačka država leptop kompjutera i kratkih kožnih pantalona,“ zvanih lederhozen - kako bi istovremeno prikazala svoju industrijsku snagu i svoje kulturne tradicije. Francuska Šampanja ima ekskluzivno pravo na taj naziv za svoja vina - svi drugi moraju da ih nazivaju ”penušava vina.“ Drugi regioni nastoje da izdejstvuju sličnu zaštitu za svoje proizvode - francuska vina šablis, britanski sir stilton ili grčke maslinke kalamata.
Regioni se ne nadmeću samo medjusobno. Vels, na primer, kao i Katalonija u Španiji i Bretanja u Francuskoj, nastoji da očuva svoj jezik. Španski i francuski Baskijci osnivaju zajedničke biznise, čak i na stranim tržištima.
Martin Džons je ekspert za regionalni razvoj u jednoj privatnoj konsultantskoj firmi u Briselu:
”Regioni kao što su Severna Irska ili Baskija imaju istoriju ispunjenu nasiljem. Ali taj fokus se menja, jer je ljudima dosta toga i sada razmatraju načine za isticanje svog identiteta drugim sredstvima - očuvanjem jezika, kuhinje, kulture - stvarima koje odredjuju taj identitet.“
Renesansa evropskih regiona možda se najbolje manifestuje na jezičkom polju. Do nedavno, izgledalo je da će mnogi lokalni dijalekti zamreti - ali sada to više nije slučaj. Baskijski jezik euskera, koji je španski diktator Francisko Franko ugušivao, sada je zvanični jezik u španskoj Baskiji i obavezan predmet u školama. Postoje i televizijska stanica i list samo na tom jeziku. Poslanik iz Baskijske nacionalističke stranke, Eneko Goja, kaže da Baskijci shvataju važnost očuvanja svog jezika:
Mi, Baskijci, jedini u svetu govorimo euskeru, kaže Goja. Ljudi shvataju da će taj jezik potpuno nestati ako ga ne koriste.
U školama kneževine Monako takodje se predaje lokalni jezik, a literatura pisana njime cveta. Katalanski je zvanični jezik u naprednoj španskoj pokrajini Kataloniji, a irski će iduće godine postati jedan od zvaničnih jezika Evropske unije. Prvi put u poslednjih nekoliko decenija - kaže Desmond Kliford iz velške kancelarije pri Evropskoj uniji - broj stanovnika Velsa koji govore velškim jezikom počeo je da raste, zahvaljujući reklami i uvodjenju u škole:
”Vlada opšte mišljenje da je razvoj velškog jezika važan za napredak Velsa u celini - ne samo onih koji govore tim jezikom - i ne samo zbog toga što smo po njemu poznati u svetu.“
Drugi regionalni jezici još ne doživljavaju sličan uspeh. Galski jezik u Škotskoj postepeno se gubi, kao i nekoliko dijalekata u Francuskoj. Nastojanja regiona da steknu veći politički uticaj takodje su problematična. U martu, španska vlada je odobrila plan da se Kataloniji daju veća ovlašćenja u oblasti sudstva i poreza. Kritičari se žale da je definitivna odluka razvodnjena, dok drugi upozoravaju na opasnost od rascepkavanja španske države.
Prošle godine, Madrid je odbacio plan baskijske lokalne vlade za sticanje veće autonomije. Ali nepopustljivi borci za nezavisnost, kao što je predstavnik stranke Batasuna, zabranjenog političkog krila ETE, Žoseba Alvarez, ističu da nema zamene za pravu stvar. Baskijski narod imaće svoj glas u Briselu kaže on:
Alvarez kaže da političke i ekonomske odluke u Evropskoj uniji sada donosi samo njenih 25 članica, dok regioni nemaju nikakav uticaj.
Ali u Baskiji, i čitavoj Zapadnoj Evropi, pozivi za nezavisnost sve su slabiji. U San Sebastijanu i drugde, mnogi veruju da mogu da imaju istovremeno i lokalni, i nacionalni i evropski identitet.