U kontekstu kosovske i šire evropske problematike -- o ulozi vladavine većine, prava manjina i demokratiji, razgovarali smo sa saradnikom u insitutu Američkog saveta za spoljnu politiku i bivšim američkim diplomatom, Vejnom Merijem. U razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, Meri se prvo osvrnuo na moderno demokratsko uredjenje i prava manjina.
Meri: Tek osnivanjem moderne demokratije, koncept vladavine većine povezan je sa vladavinom zakona i to ne samo putem zaštite prava manjina, već i svakog pojedinca. Moderne demokratske zemlje su republike, obično višenacionalog karaktera. Ako se, medjutim, pod demokratskom upravom smatra jednostavno uprava većine, što može da se pretvori i u “ tiraniju većine”, to je u današnje vreme deplasiran koncept. Zemlja koja definiše demokratiju kao vlast većine neće biti prihvaćena u modernoj Evropi ili zapadnom svetu. Zakon je daleko važniji od broja birača koji su glasali za vas. Taj princip bi trebalo da bude primenjen i na Kosovu, posebno u pogledu zaštite manjina. Nepoštovanje prava manjina je, uostalom, bilo uzrok ratova u bivšoj Jugoslaviji i sadašnje teške situacije Srba i drugih manjina na Kosovu. Poštovanje prava manjina je preduslov stvaranju bilo kakve moderne i funkcionalne države.
Glas Amerike: Da li stvaranje manjih državica na Balkanu znači automatski i stvaranje homogenih, unitarnih država?
Meri: Skoro bez izuzetka sve unitarne države su autokratskog karaktera. U modernoj Evropi skoro sve države su federalne. Ako nisu federalne po nazivu, one su to po svojoj strukturi. Nemačka je po nazivu federalna i tako funkcioniše, dok Španija i Britanija nisu, ali tako funkcionišu u realnosti. Svaka zemlja koja nije apsolutno etnički homogena i izolovana od celog sveta, imaće federalanu strukturu. Jedina zemlja u Evropi koja je unitarna je Island. Ali, tu je reč o jedinstvenom geografskom i istorijskom slučaju. Medjutim, ako govorimo o unitarnoj državi u Evropi, onda je to ili majušna, homogena država, bez većeg značaja, kao što su Andora ili Lihtenštajn, ili je to višenacionalna federalna sturktura, kakvu ima i većina evropskih zemalja.
Glas Amerike: Da li bi unitarne države na Balkanu bile stabilnije i da li bi doprinele većoj regionalnoj stabilnosti?
Meri: Ne razumem kako bi fragmentacija bilo gde na svetu, naročito na Balkanu, mogla da dovede do veće stabilnosti i većeg prosperiteta. Iskustvo Evrope pokazuje da je ključ mira i prosperiteta prevazilaženje nacionalnih granica izgradnjom većih entiteta, kao što su to postigli Evropljani, stvaranjem Evropske unije. Stoga ne verujem da bi manje unitarne državice doprinele većoj regionalnoj stabilnosti. Fragmentcija nije recept za mir i prosperitet u 21.veku.
Glas Amerike: Kao što kažete, većina modernih i uspešnih država ima federalnu strukturu. Otkuda suprotan trend na Balkanu?
Meri: Delimičan odgovor na to je da su nasilje i ratovi često izbijali na Balkanu, a kao rezultat toga pitanja manjina i ljudskih prava bila su zapostavljena i unazadjena u poredjenju sa ostatkom Evrope. Federalizam kao državno ustrojstvo, nije lako ostvariti. SAD rade na tome već 200 godina i to je proces koji i dalje traje. Sve velike višenacionalne zemlje, kao što su Brazil, Kanada, SAD, Nemačka i Velika Britanija, već dugo se trude da unapedjuju federalnu strukture i multietničnost. Ono što deluje jako ironično jeste činjenica da je pre 30 godina Jugoslavija bila svetao primer uspešne federalne strukture i jedan od glavnih kandidata za učlanjenje u Evropsku uniju.