Impresivni spisak spomenika u Vašingtonu biće uskoro dopunjen. U toku je prikupljanje sredstava za podizanje spomenika milionima žrtava komunizma.
Jedna grupa gradjana predvodi u nastojanjima da se u Vašingtonu podigne spomenik u čast više od sto miliona žrtava komunizma svuda u svetu. Li Edvards je predsednik Fondacije za spomenik žrtvama komunizma:
”Naše idejno rešenje predstavlja kopiju statue zvane ”Demokratija,“ koju su kineski prodemokratski orjentisani studenti podigli na trgu Tijenanmen, 1989. godine. Podići ćemo tri metra visoku bronzanu kopiju.“
Statua ”Demokratija“ podignuta je u Kini, po ugledu na američku Statuu slobode, simbola ljufdske želje za fizičkim i gradjanskim slobodama i otvorenim mogućnostima. Idejno rešenje spomenika, koji će biti postavljen na najistaknutijem mestu budućeg Trga sećanja, dao je ugledni kalifornijski skulptor, Tomas Marš. Li Edvards kaže da su nejveće priloge dali američki gradjani poreklom iz bivših komunističkih zemalja. Osim baltičkih država i Vijetnama, vlade nekadašnjih komunističkih država nisu se aktivno uključile u ovaj poduhvat, kaže Edvards:
”Dobili smo samo indirektnu podršku iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Ukrajinski Amerikanci su nas veoma podržali, kao i pojedini ruski Amerikanci, ali za sada ništa nije stiglo iz Belorusije, Rusije niti iz bilo koje od centralnoazijskih republika.“
Li Edvards, koji dobrovoljno obavlja funkciju, kaže da je podizanje spomenika u spomenicima bogatoj američkoj prestonici ogroman posao za privatne grupe:
”Na tome radimo već deset godina. Često me pitaju zašto to tako dugo traje, a ja odgovaram da podizanje i otkrivanje spomenika u Vašingtonu traje prosečno 14 godina.“
Mesto za spomenik odobreno je prošle godine, a nalazi se na 5 minuta hoda od Kapitol hila, jednog od najvažnijih turističkih odredišta. Otkrivanje Spomenika žrtvama komunizma planirano je za juni 2007. Predsedavajući projekta, Li Edvards, kaže da će to predstavljati vrhunac istorijske godišnjice:
”12. juna 1987., pre 20 godina, predsednik Ronald Regan održao je čuveni govor kraj Brandenburške kapije u Berlinu, u kome je rekao: ”Gospodine Gorbačov, srušite taj zid“.“
Predsednik Džordž Buš je počasni predsednik Fondacije za Spomenik žrtvama komunizma, a njegov prethodnik, Bil Klinton, potpisao je zakon o njenom osnivanju. Li Edvards kaže da će obojica biti pozvana da prisustvuju otkrivanju spomenika. Paralelno sa podizanjem spomenika planira se postavljanje sajta na internetu sa linkovima za sve muzeje i druge institucije u svetu koje se bave istorijom i nasledjem komunizma. Dugoročnim planom Fondacije obuhvaćeno je i osnivanje muzeja posvećenog žrtvama komunizma, sa arhivama, bibliotekama i izložbama iz raznih zemalja koje su bile ili su još uvek pod jarmom komunizma.