Cena rata protiv terora se meri krvlju i novcem – brojem poginulih i količinom američkih dolara koji će biti potrebni da se zadatak obavi. U američkom Senatu je ovih dana počela rasprava o najvećem vanrednom budžetu u američkoj istoriji – zahtevu za izdvajanje 106 milijardi dolara koji će se najviše potrošiti na finasiranje ratova u Avganistanu i Iraku. Procene ukupnih ratnih troškova se kreću oko 400 milijardi. Jedan od razloga može da se sagleda u ovom vojnom motorizovanom centru u Bagdadu, koji vodi mehaničar Derin Rajt.
«Od kritičnog je značaja da u svakom trenutku sve ovo radi i bude u operativnom stanju, tako da možemo da ga pošaljemo u borbu», kaže Rajt.
Današnje moderne, motorne, mehanizovane armije rade na naftu, a budući da njena cena vrtoglavo raste, rastu i troškovi vojnih operacija. Administracija predsednika Buša javno obećava da ništa neće da poremeti snabdevanje američkih trupa materijalom i opremom koji su im potrebni. Međutim, sve je važnije imati svest o cenama kada se to radi, kaže demokratski senator Džek Rid, član senatskog Odbora za oružane snage.
«Moramo da pružimo podršku trupama na ratištu, ali to moramo da radimo odgovorno», kaže senator Rid.
Usaglašavanje nastojanja da se budžet smanji i rat plati, nije jednostavno, naročito kada cena vojnog goriva skoči 57 odsto, na više od 7 milijardi dolara u prošloj fiskalnoj godini. A ratovi u Avganistanu i Iraku otežavaju štednju goriva kopnenim trupama.
Od 2004. do 2005, potrošnja goriva u armijskom i marinskom korpusu se povećala za više od trećine, na 15,4 miliona barela.
Jedan od razloga je i pojačanje oklopa na hamvijima i drugim vozilima, da bi bili bezbedniji. Vojska sada pokušava da razvije hibridne motore koji su štedljiviji.
Vojnim bazama i pogonima je naređeno da smanje potrošnju energije za 2 odsto godišnje i potraže alternativne izvore energije, kao što su solarna i eolska. Vazduhoplovstvo takođe prelazi na efikasnije motore.