Jedan od problema koji zadaju glavobolju konstruktorima mikroprocesora je njihovo zagrevanje.
Kako čipovi postaju sve manji, sa sve više tranzistora, zagrevanje je sve veće. Današnji čipovi hlade se pretežno uz pomoć ventilatora i metalnog radijatora za disipaciju. Neki entuzijasti grade i specijalne hladnjake sa vodom, ali oni zauzimaju mnogo prostora, troše mnogo struje i skloni su curenju vode. Nadovezujući se na tu ideju grupa istraživača na Univerzitetu Pardju, u Indijani, konstruisala je mikro elektromehaničku pumpu koja može da se ugradi na sam čip, pumpajući tečnost za hladjenje kroz kanale za hladjenje. Uredjaj radi na principu elektrohidrodinamike.
U kanale u čipu, široke stotinak mikrona, uronjene su stotine elektroda kroz koje se puštaju električni impulsi. Ti impulsi stvaraju električno polje od naelektrisanih čestica koje putuju kroz kanale vukući za sobom molekule vode. Dodatnu silu za potiskivanje vode daje tanka dijafragma od piezoelektričnog kristala, koja pulsira pod uticajem električne struje. Izmerena energija potrebna za pumpanje bila je reda veličine mikrovata, dok je odvedena toplota bila izmerena u milivatima - drugim rečima hiljadu puta više od utrošene energije. Istraživači kažu da preostaje još nekoliko problema koje treba rešiti, izmedju ostalog kako sprečiti korozivno dejstvo vode, pa za sada nije poznato kada bi ovakav sistem za hladjenje mogao da udje u široku primenu.