Linkovi

Panel o Bosni i Hercegovini: Ključno je poverenje


Glasanje o ustavnim promenama u parlamentu BiH bilo je jedna od glavnih tema skupa u Institutu za mir u Vašingtonu, na kome su govorili Mirsad Kebo, bosansko-hercegovački ministar za ljudska prava i izbeglice i Donald Hejz, bivši zamenik visokog predstavnika u BiH. Kebo i Hejz izrazili su nadu da će parlament glasati za amandmane, i istakli da suštinsko pitanje nisu strukturne reforme – već medjusobno poverenje naroda koji žive u BiH.

Govoreći o izazovima sa kojima se danas suočava BiH ministar za ljudska prava i izbeglice, Mirsad Kebo, posebno se osvrnuo na pitanje ustavnih reformi.

«Imamo tešku raspravu u parlamentu. Imamo one koji su za prvu fazu ustavnih promena koje su po meni ključne, odlučujuće za dalji iskorak u demokratskom razvoju BiH i približavanju EU, i onih koje uistinu ne razumem, koji se protive ovoj fazi, žele da zadrže postojeće stanje, a ne nude ništa novo.

Nekadašnji glavni zamenik visokog predstavnika u BIH, Donald Hejz, ukazuje da novi sistem neće imati uspeha ako ga ne bude pratila izgradnja većeg poverenja izmedju bosansko-hercegovačkih lidera i gradjana.

«Dakle, suština rasprave u parlamentu nije u ustavnim promenama. Radi se o tome da li oni veruju jedni drugima i da li žele funcionalnu državnu upravu, da li žele da žive zajedno na zajedničkom prostoru. Ono što je tužno, a tu se ministar Kebo i ja slažemo, jeste da gradjani žele da žive zajedno ali političari smatraju da njihova vlast počiva na segregaciji. Dakle mi moramo da tražimo načine da otvorimo dijalog da se sruše te barijere» rekao je Hejz.

On je dodao da bosanski lideri sada odlučuju da li će, odbacivanjem amandmana, unazaditi svoju zemlju i usporiti njen ulazak u EU, ili će, pak, ubrzati evropsku integraciju i unaprediti život običnih gradjana.

Govoreći o procesu pomirenja u BIH, ministar Mirsad Kebo istakao je značaj utvrdjivanja istine o prošlosti u čemu je, prema njegovim rečima, instrumentalan rad Haškog tribunala i pisanje Zakona o komisiji za istinu i pomirenje.

«Ona mora napraviti inventar silne štete učinjene u BiH, mora statističke brojke ubijenih i silovanih pretvoriti u konkretna imena. Iza svakog statističkog broja stoji ime, jedan život, jedna ljudska sudbina, delić onoga što zovemo čovečanstvo. Ovo moramo učiniti da našu decu učimo jednoj istini, da pojedine grupacije u BIH shvate šta se desilo i suoče se sa činjenicama, a to zbog toga što se jedino na osnovu istine može graditi put ka pomirenju i budućnosti.»

Kebo je ukazao da je, deset godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, stopa povratka visoka, ali da polovina izbeglih i dalje živi van svojih domova. Iako povratnike obeshrabruju loša ekonomska situacija i velika nezaposlenost, prema poslednjem popisu oko 180,000 ljudi još čeka da se vrati svojim kućama, kaže ministar Kebo. On je kao poseban problem istakao iseljavanje bosanskih Hrvata zbog loše ekonomske situacije i izneo da je Bosni i Hercegovini, da bi dovršila proces povratka, potrebno još oko 400 miliona eura.


XS
SM
MD
LG