Dvadeset godina posle eksplozije u reaktoru u nuklearnoj elektrani u Černobilju u Ukrajini, evropske zemlje su i dalje duboko podeljene u pogledu korišćenja nuklearne energije. Neke je prihvataju, a druge zatvaraju stare elektrane.
Novinarka Glasa Amerike Liza Brajant izveštava iz Pariza da je i nasleđe Černobilja i dalje veoma problematično širom Evrope.
Katastrofa u Černobilju se dogodila pre dve decenije, ali u Evropi se i dalje veća koliko je izazvala žrtava i štete. Eksplozija je naravno najviše pogodila Ukrajinu, zajedno sa Belorusijom i Rusijom. Međutim, nuklearni oblak je tada natkrio i veći deo Zapadne Evrope.
U istraživanju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, objavljenom prošle godine, zaključuje se da je od eksplozije neposredno poginulo 50 ljudi, ali da je četiri hiljade preminulo od kanceroznih oboljenja koja su u vezi sa černobiljskom katastrofom. Istraživanje u kojem je učestvovalo stotinak naučnika, predviđa da će dugoročno, do devet hiljada smrtnih slučajeva moći da se pripiše posledicama dugotrajnog zračenja. Brojni stručnjaci podržavaju tu studiju, a među njima je i Andre Orenjo, čef Odeljenja za nuklearnu medicinu u bolnici La Piti-Salpetrijer u Francuskoj.
Orenjo je za Francuski radio izjavio da nije zapažena velika razlika u broju slučajeva raka i genetskih problema na područjima na koja je Černobilj direktno uticao i na drugim područjima, ali je dodao da su zdravstvene probleme mogli da izazovu i psihološki ožiljci. Međutim, u novoj studiji koju su naručili članovi Stranke zelenih u Evropskom parlamentu, zaključuje se da je Černobilj bio mnogo razorniji. Tvrdi se da je broj smrtnih slučajeva oko 15 puta veći nego što se sugeriše u studiji Ujedinjenih nacija. U takođe novoj studiji koju je prošle nedelje objavila organizacija za zaštitu životne sredine «Grinpis», procenjuje se da je broj umrlih od kanceroznih oboljenja povezanih sa Černobiljom još veći, o čemu govori i član te organizacije u Francuskoj, Frederik Marilije.
Marilije kaže da sem umiranja, mnogi ljudi pate od oboljenja organa za varenje i disajnih i kardiovaskularnih problema kao posledice zračenja. On tvrdi da se u izveštaju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija umanjuje broj umrlih delom iz političkih razloga. Istraživanje je podržala Međunarodna agencija za atomsku energiju iz Beča, kojoj je, prema ovim kritičarima, cilj da promoviše nuklearnu energiju.
Uprkos černobiljskoj kontroverzi, jedan broj evropskih zemalja se zalaže za razvoj nuklearne energije. Najistaknutija među tim zemljama je Francuska, gde se oko 80 odsto električne energije proizvodi u 58 nuklearnih elektrana, a upravo se razmišlja o izgradnji 59. Finska i Poljska takođe grade nove elektrane, a Britanska vlada ove godine pokreće raspravu koja bi mogla da dovede do izgradnje novih nuklearnih elektrana. Litvanija i Holandija su odložile gašenje svojih nuklearnih generatora.
Stiv Kid, direktor Odeljenja za strategiju i istraživanje u Svetskom nuklearnom udruženju, asocijaciji stacioniranoj u Londonu koja podržava nuklearnu energiju, kaže da mnoge evropske zemlje brinu zbog preterane zavisnosti od nafte i gasa koji stižu iz nestabilnih zemalja.
«Ovaj bezbednosni aspekt energije u Evropi je odjednom postao složeniji sa povećanjem zavisnosti posebno od gasa iz Rusije i takođe iz Severne Afrike. A to je nešto što je tokom protekle godine podstaklo neke ljude da se okrenu nuklearnoj energiji koju su dotle izbegavali.»
I dok cene nafte naglo skaču, nulearna energija postaje sve privlačnija i sa ekonomskog aspekta. Ipak, ne prihvataju je svi u Evropi. Švedska i Nemačka su zabranile izgradnju novih nuklearnih elektrana, a u većinom su zatvorile postojeće – mada nemačka vladajuća Demohrišćanska stranka sugeriše da je moguće da će pokušati da ukine tu zabranu. I neke druge zemlje su sumnjičave prema nuklearnoj energiji, jer smatraju da je ona ipak nesigurna.