Linkovi

Tim Džuda: Srbija ima izbor izmedju Belorusije i Brisela


Opcija ograničenog suvereniteta za Kosovo sve se češće pominje u medjunarodnim krugovima, i moguće je da će to rešenje koje će medjunarodna zajednica nametnuti ukoliko srpska i albanska strana ne postignu sporazum, smatra britanski nezavisni novinar Tim Džuda koji iza sebe ima veliko iskustvo u praćenju i analizi dešavanja u regionu Balkana. U intervjuu za naš program, Džuda je prvo odgovorio na pitanje kako tumači stavove pojedinačnih članica Kontakt Grupe, a pre svega Britanije, koja spada u otvorenije zagovornike opcije nezavisnosti.

Džuda: Mislim da nema većih razlika izmedju zapadnih članica Kontakt grupe – Britanije, Nemačke, Francuske i SAD. Oni su manje-više na strani kosovske nezavisnosti. Mislim da će se i Rusija na kraju svrstati na tu stranu iako će možda probati da izvuče tu neke koristi za sebe. Ako je to slučaj, ne verujem da će Kinezi praviti veće probleme kada pitanje dodje pred SB. Mislim da su medjunarodni igrači skloni nezavisnosti, ranije se koristila fraza «uslovna nezavisnost», mislim da to više nije politički korektan termin i sada se govori o «ograničenom suverenitetu» što se možda svodi na isto.

Medjutim, zvaničnici iz Beograda kažu da su i dalje dosledni platformi “manje od nezavisnosti više od autonomije” koju je izneo predsednik Srbije Boris Tadić na sednici Saveta bezbednosti, koji je tada sugerisao da pitanje konačnog statusa Kosova treba rešavati za više od 10 godina.

Džuda: Ne mislim da je srpska pozicija koju je izneo predsednik Tadić realistična. Mislim da će postojati spremnost da se Beogradu da puno ustupaka pod uslovom da srpska strana prizna realnost da je nemoguće da zadrži Kosovo. U kojoj će meri srpski pregovarači biti spremni da pristanu na to – ne znam. Mislim da nisu spremni na to, i da se drže svoje pozicije «više od autonomije manje od nezavisnosti, zato će rešenje biti nametnuto, a to ne može imati dobre posledice na političku scenu Srbije.

Prema analizama javnog mnjenja u Srbiji i procenama stranih stručnjaka, jedna od takvih posledica bilo bi jačanje radikalnih snaga u Srbiji.

Džuda: Mislim da je moguće da će radikali doći na vlast, i o tome upozoravaju mnogi u Srbiji. Ali zanimljivo je što mnoge diplomate sa kojima sam ja razgovarao kažu – «pa šta?». Srbija ima izbor izmedju Belorusije, odnosno izolacije i Brisela, tj. integracije. Mnogi misle – to je mala zemlja, i nije toliko važna. Imamo evropske snage u Bosni i NATO na Kosovu pa čak i da radikalska vlada dodje na vlast oni ne bi mogli da učine mnogo toga u vojnom smislu. Ali ja mislim da je to usko i kratkovido gledanje na stvari jer bi bio fantastičan poklon zemljama kao što su Francuska i Nemačka, koje ne žele dalje širenje EU, i to u suštini ne zbog samog Balkana već briga vezanih za Tursku. To bi bio poklon njima a tragedija za Srbiju i ostatak regiona.

Glas Amerike: Da li je realno očekivanje SAD da će se tako složeno pitanje kao što je Kosovo rešiti u toku ove godine?

Džuda: Mislim da je to moguće, jer sumnjam da će doći do sporazuma izmedju srpske i albanske strane, i zato pretpostavljam da će Marti Athisari kasnije ove godine izneti Savetu bezbednosti svoje preporuke o tome šta dalje činiti u pogledu Kosova, a SB će odlučiti o daljim potezima. Dakle mislim da je moguće u principu, osim ako proces ne poremeti neki razvoj dogadjaja na terenu koji mi ne možemo predvideti.

Tim Džuda se na kraju osvrnuo i na drugo preostalo nerešeno pitanje u regionu – status Crne Gore. On komentariše mogućnost da rezultat referenduma bude više od 50 ali manje od 55% glasova za opciju državne nezavisnosti.

Džuda: Mislim da bi «siva zona» dovela do produžene političke krize. Dosta je izvesno da bi državna zajednica praktično bila blokirana. Crnogorski zvaničnici kao što je Miodrag Vlahović kažu da ako rezultat bude jedan glas preko 50% u prilog nezavisnosti svi funkcioneri državne zajednice bili bi povučeni. Dakle državna zajednica bi bila blokirana, znači da ključni zakoni koji se odnose na SCG ne bi mogli da se donesu, došlo bi do političke krize. Da li to posle vodi ka razvodu češko-slovačkog stila, u smislu prekida daljih referenduma – ne znam, ali mislim da neki teže tome.

XS
SM
MD
LG