Većina američkih listova na prvim stranama donosi izveštaj o jučerašnjim promenama u sastavu osoblja Bele kuće. Portparol Bele kuće, Skot Meklelan, podneo je ostavku, a glavni savetnik i do juče zamenik, šefa osoblja, Karl Rov, oslobodjen je te i dela svojih drugih dužnosti. “Vašington Post” u svojoj analizi ovih smena piše da one odražavaju nastojanje Bele kuće i novog šefa osoblja, Džošue Boltena, da se administraciuja pregrupiše kako republikanska stranka ne bi pretrepela suviše velike gubitke na predstojećim kongresnim izborima u novembru. Jedan od najuticajnijih ljudi u administraciji, Karl Rov, je stoga oslobodjen rada na konkretnim političkim merama, od kojih mnoge, poput reforme sistema socijalnog osiguranja nisu bile uspešne, ali će se i dalje baviti dugoročnim političkim planiranjem i pripremama za izbore, navodi Post.
“Njujork Tajms”, u članku u kojem analizira položaj novog nacionalnog direktora američkih obaveštajnih agencija, koji je uveden prošle godine kao deo odgovora na terorističke napade 11. septembra 2001, piše da su, pomalo neočekivano republiaknci I demokrate u Kongresu, jedinstveni u kritici načina na koji Džon Negroponte, prvi zvaničnik na ovom položaju, obavlja svoju dužnost. Tajms piše da su predsedavajući Odbora za obaveštajne aktivnosti Predstavničkog doma, Piter Hekstra, i vodeći demokrata u tom odboru, Džejn Harman, u nedavnom zajedničkom izveštaju upozororili da bi Negroponte mogao da završi ne kao efikasan koordinator rada obaveštajnih agencija već kao još jedan sloj velike, neplanirane i nepotrebne birokratije.
“Vašington Tajms” prenosi izjavu predsednika nacionalnog komiteta Demokratske stranke i jednog od njenih predsedničkih aspiranata na izborima 2004. godine, Hauarda Dina, da demokrate žele bolju kontrolu granica od one koju pruža Bušova administracija i da će pogranična bezbednost biti jedan od prioriteta Demokratske stranke na novembarskim izborima. Tajms navodi da je ova izjava primljena sa priličnim iznenadjenjem i nevericom medju republikancima i citira komentar republikanskog kongresmena Stiva Kinga, iz Ajove, koji je rekao da bi, ukoliko Hauard Din zaista misli ono što je rekao, to stavilo demokratsku stranku udesno od predsednika Buša po pitanju imigracije.
Cene benzina u Americi nedavno su dostigle rekordni nivo od oko tri dolara po galonu. Cene su bile slične i u septembru prošle godine nekoliko nedelja pošto je uragan Katrina oštetio rafinerije i naftne platforme u regionu Meksičkog zaliva. Mejdutim, Čikaški “San Tajms” danas piše da neki analitičari predvidjaju da bi do leta cene benzina mogle da skoče i na četiri dolara za galon. Porast cena nafte i benzina, je, navodi “San Tajms” rezultat nekoliko faktora – strahovanja od mogućeg rata sa Iranom, jednim od vodećih snabdevača naftom, i političkih nemira u Nigeriji, drugom važnom izvozniku nafte. Pored toga, neke američke rafinerije su zatvorene zbog remonta i SAD trenutno koriste samo 86 svojih kapaciteta za preradu nafte. Dodatni faktor je i porast svetske potražnje za naftom, posebno u Aziji, navodi “San Tajms”.