Linkovi

Ekonomija - jedna od ključnih tema predstojećeg razgovora Buša i Hua


Večerom sa prvim čovjekom «Majkrosofta» Bilom Gejtsom u Sijetlu, kineski predsjednik Hu Đintao počinje četvorodnevnu posetu Sjedinjenim Državama. Hu će takođe posjetiti fabriku aviona «Boing», od koje je – prema navodima državna novinska agencija u Pekingu, Kina naručila 80 novih putničkizh letjelica.

Đintao će pokušati da uveri američki narod da Kina nije opasna za Zapad, a vrhunac njegove posjete biće samit sa predsednikom Bušom u četvrtak u Vašingtonu. Očekuje se da će dvojica lidera razgovarati o trgovinskim pitanjima u svijetlu oko 200 milijardi dolara viška u trgovinskoj razmjeni u korist Kine.

Kineski predsjednik će takođe vjerovatno zatražiti od Sjedinjenih Država da ponove svoj stav da je Tajvan dio Kine, dok se sa druge strane očekuje da će predsednik Buš da pokrene pitanje poštovanja ljudskih prava u Kini. Dvije strane će takođe razmotriti pregovore o nuklearnim ambicijama Sjeverne Koreje i Irana.

Institut za međunarodnu ekonomiju, sa sedištem u Vašingtonu, u ponedeljak je bio domaćin foruma na kojem je raymotren ekonomski aspekt bilateralnih odnosa Kine i SAD.

Obim kineske ekonomije se udvostručio od 1997, kada je kineski predsednik prethodni put bio u Vašingtonu. Ta ekonomija nastavlja brzo da raste, zabeleživši stopu rasta od 10 odsto u prvom tromesečju ove godine. Nik Lardi, ekspert za Kinu u ovom institutu, očekuje da se taj brzi rast nastavi.

«Ne znam da li ćemo nastaviti sa istom stopom rasta u nedogled, ali bi trebalo očekivati da će ova ekonomija nastaviti brzo da raste, da će kineska trgovina nastaviti da se povećava brže od unutrašnje ekonomije i da će nastaviti da širi svoj globalni uticaj.»

Ako bi nastavila sadašnji rast, kineska ekonomija koja je po veličini već četvrta na svetu, za 30 godina bi prestigla Sjedinjene Države i zauzela prvo mesto. Izvesno je da će na sastancima predsednika Buša i Hua biti reči o kineskom velikom trgovinskom višku sa Sjedinjenim Državama, koji je prošle godine dostigao 200 milijardi dolara. Mnogi američki analitičari za tu nesrazmeru velikim delom okrivljuju kinesku valutu, za koju tvrde da je veštački potcenjena. Zbog toga je kineska roba jeftina u dolarskim vrednostima, a izvoznici imaju nepravednu trgovinsku prednost. Zamenik državnog sekretara Robert Zelik kaže da su, bez obzira što Kina tvrdi da želi da revalorizuje juan da bi se neravnoteža smanjila, suštinske promene spore.

«Kina izgleda da govori prave stvari. Izgleda da je zaokupirana programom. Direktor Narodne banke govori o tome na način koji nagoveštava da će oni krenuti u dobrom smeru. Ali proces promene izgleda da je užasno spor.»

Otkako je prošlog jula, posle deset godina, Kina promenila vrednost svoje monete u odnosu na dolar, kineski juan je u odnosu na američku valutu povećao vrednost za svega 3 odsto. Ako se revalvacija juana nastavi istim tempom, direktor Instituta za međunarodnu ekonomiju, Fred Bergsten, kaže da bi antikinesko protekcionističko raspoloženje u američkom Kongresu moglo da se poveća, naročito ako američki rast bude usporen u odnosu na sadašnjih 3 odsto.

«Samo pomislite šta će se dogoditi ako američka ekonomija krene naniže, ako nezaposlenost krene naviše, globalni trgovinski deficit dostigne bilione dolara, a bilateralni deficit sa Kinom dostigne 300 milijardi i nastavi da se povećava. To je formula za totalni haos u okviru svetskog trgovinskog sistema.»

Učesnici foruma su opisivali kineski ekonomski razvoj tokom protekle decenije kao i važan i izazovan. Iako američki ekonomisti mogu da dovode u pitanje monetarnu politiku Pekinga, mnogi su izuzetno hvalili druge aspekte kineske ekonomije, tvrdeći da je široko otvorena za trgovinu i ulaganje i da tom ekonomijom sada dominiraju tržišni zakoni.

XS
SM
MD
LG