Nove studije pokazuju da dečaci u američkim školama ostvaruju sve lošije rezultate što neki pripisuju činjenici da su mnoge škole modifikovale nastavni program kako bi on više pogodovao devojčicama.
Bez obzira da li su iz bogatih ili siromašnih porodica, da li su belci ili crnci, američki dečaci ne postižu dobre rezultate u školi, zaključak je studija o obrazovanju o čemu je nedavno objavljen tekst u časopisu ”Njuzvik.“ U osnovnoj školi kod dvostruko više dečaka nego devojčica uspostavlja se dijagnoza otežanog učenja. Dečaci srednjoškolskog uzrasta ostvaruju lošije rezultate nego devojčice na standardizovanim testovima, a postoje i druge zabrinjavajuće indikacije, kaže profesor antropologije na univerzitetu Ratgers, Lajonel Tajger:
“Verovali li ne, čak i u predškolskom uzrastu, uglavnom su dečaci ti koje izbacuju iz škole. Na univerzitetskom nivou, 58% američkih studenata su žene, a na postdiplomaskim studijama 65% čine žene. Muški pol se jednostavno sve lošije uklapa u sistem, a ženski pol sve bolje. Šta se dešava sa dečacima?
Stručnjaci kažu da sve počinje kod kuće. Prema najnovijim podacima, oko 40% dečaka odrasta bez očeva što ukazuje na izostanak jake muške ličnosti i pozitivnog uzora u njihovom životu. A to često vodi ka odustajanju od škole, okretanju drogama i svim drugim vrstama delikvancije. Prema profesoru Tajgeru, jedan od problema je i činjenica da je zakon o jednakim mogućnostima -- koji je američki Kongres usvojio ranih sedamdesetih -- otišao predaleko.
“Tim saveznim zakonom se traži od svih institucija da obezbede ravnopravne uslove i mogućnosti sve, bez obzira na rasnu ili polnu pripadnost. Tako na primer, pošto je ustanovljeno da na matematičkom smeru nema dovoljno devojaka, uspostavljen je poseban program da se ženama pomogne da ostvare bolje rezultate u prirodnjačkim disciplinama. To se radilo širom SAD i na stotine miliona dolara je utrošeno na razne programe kako bi se ostvarila polna jednakost na tim poljima. Nažalost, ništa se ne preduzima u svetlu činjenice da dečaci ostvaruju loše rezultate u društvenim smerovima...
Profesor Tajger takodje misli da su sada mnogi dečaci -- baš kao što su to ranije bile devojčice -- žrtve predrasuda vezanih za polnu pripadnost i da bi na tome trebalo poraditi po uzoru na programe koji su tako značajno unapredili položaj žena. Ali, s tim se ne slaže Rozalind Barnet, naučnik sa univerziteta Brandajz, koja smatra da su promene u američkom društvu u pogledu jednakosti žena mahom pozitivne i da rasna pripadnost studenata i njihov socioekonomski status mnogo više utiču na njihov akademski uspeh nego njihova polna pripadnost, mada je i ona bitna.
“Ako uzmete u obzir samo polnu pripadnost, videćete da više devojaka nego mladića završava univerzitet. Ali, ako uzmete u obzir iz kojih sredina oni pitiču -- siromašnih ili bogatih -- da li u sredinama u kojima žive pripadaju manjini ili većini, da li potiču iz urbanih ili ruralnih sredina -- videćete da su ti faktori mnogo važniji od polne pripadnosti. Ako znate odakle dete potiče, mnogo je lakše predvideti da li će završiti školu nego ako znate da li je muško ili žensko.“
Ako se poboljša obrazovni sistem, ako razredi budu manji i ako se u proseveti budu konačno delile bolje plate i dečaci i devojčice će ostvarivati mnogo bolje rezultate, naglašava Rozalind Barnet.