Novo holivudsko ostvarenje bavi se ikonom pop kulture 1950-ih godina u Americi - pinap devojkom, čije su provokativne fotografije, iako zasenjene današnjim standardima, u to vreme izazvale veliku buku, koja je odzvanjala i hodnicima Kongresa.
Prvi put kada se Beti Pejdž pojavi u filmu, na sebi ima skromno odelo i odgovarajuće bele rukavice i čeka ispred sobe za svedočenje na Kapitol Hilu u Vašingtonu. Unutar sobe, senatori mašu fotografijama beskrjno lepe mlade žene, koja skoro da nema ništa na sebi. Oni istražuju uticaj tih fotografija i ujedno stiču političke poene, jer jedan od svedoka opisuje te fotografije kao «veću pretnju Americi od komunizma».
Sve se dešava 1955, samo šest godina pošto je Beti stigla u Njujork iz svog rodnog Nešvila u državi Tenesi. Vedrog lica i puna optimizma, kao mnogi pre nje, došla je u veliki grad da bi se proslavila kao glumica. Međutim, po dobro ustaljenoj šemi, jedini posao pred kamerom koji je mogla da pronađe bilo je zanimanje foto-modela za fotografije koje su tada smatrane pornografijom.
Odeća i poze otkrivale su i prikazivale manje nego današnji tipični oglasi za parfeme bilo u časopisima, novinama ili tokom prajm-tajm termina na televiziji. Međutim u to vreme te fotografije su bile smatrano toliko provokativnim da nije bilo dozvoljeno da se šalju američkom poštanskom službom. Muškarci zainteresovani za takvu vrstu umetničke fotografije učlanjivali su se u privatne klubove kako bi sami fotografisali profesionalne modele u donjem vešu. U takvoj prikrivenoj postavci, Beti Pejdž je brzo postala senzacija.
Grečen Mol tumači glavnu ulogu i objašnjava da joj je očigledna kontradiktornost koja se može primetiti na mnogim fotografijama pružila dodatne podatke o liku koji tumači.
«Osećala sam veliku odgovornost prema Beti, zaista, i nadam se da je zadovoljna mojom interpetacijom i time kako je ona predstavljena. To je sigurno bio veliki izazov, ali takođe je bilo divno tumačiti ulogu nekoga ko je bio tako fascinantan i o kome ima tako puno podataka. Fotografija i filmskih traka bilo je bezbroj. Sve što sam uspela da pronađem o njoj bilo je na neki način vrlo kontradikotorno».
Rediteljka Meri Heron, koja je ujedno i ko-scenarista, odlučila je da najveći deo filma bude snima u crno-beloj tehnici kako bi bio u tonu sa čuvenim originalnim fotografijama.
«Ovo nije film sa porukom u smislu da pokušavamo da obrazujemo ljude, već je više otvaranje vrata koja vode u svet koji je na neki način bio skriven. Mi ponekad smatramo da su pedesete godine bile neki netaknuti svet u znaku Diznija, ali čak i da je to slika koju ima javnost, obično postoji tamna strana. Želim da kažem da to kako ljudi pamte 50-te ne mora da znači da su one zaista bile takve».
Ubrzo posle tih pretresa u Senatu, prava Beti Pejdž nestala je sa scene sve do kasnih 1970-ih, kada su njene pin-ap fotografije bile inspiracija jednoj novoj generaciji umetnika i modela. Imala je mnogo porodičnih tragedija i posvetila je svoj život hrišćanskom misionarskom radu, ali se nikad nije odrekla imidža ikone koji joj je doneo slavu u mladosti. Sada je u osamdesetim godinama života i ne dozvoljava da fotografišu njeno lice, jer kako kaže, radije bi da je pamte kakva je bila, kada su je zvali «OZLOGLAŠENA BETI PEJDŽ».