Ponekad ne želite da se oslobodite nečega što vam stvarno nije potrebno, ali ono kroz šta prolazi Linda Mekintoš, svaki dan, se dosta razlikuje. Njen sindrom nagomilavanja stvari ne preuzima samo njenu kuću, već i njen život.
«Svi misle da su to samo stare novine, ali za mene je to blago».
Linda Mekintoš se davi u svom bogatstvu. Naslaganom do plafona u njenoj kući u Konektikatu, i koje dozvoljava samo mali prolaz iz jedne sobe u drugu prepunu sobu.
«Čuvam papirnate kese, kutije, garderobu koju nisam mogla da bacim, čaše od jogurta, dosta kancelarijskog materjala».
Linda je jedna od najmanje 2 miliona ljudi u ovoj zemlji sa stanjem poznatim kao kompulsivno nagomilavanje stvari. Snažan poriv za sakupljanjem, parališuća nemogućnost da se nešto odbaci.
«Kada krenem da nešto bacim dobijem vrtoglavicu, glavobolju, napad znojenja».
Ona je bivši laboratorijski tehničar čije stanje ju je koštalo posla. Prvi put je to osetila kada joj je bilo samo sedam godina.
«Neko je bacio notes, i ja sam pomislila, bože mogla bih to da iskoristim».
Dejvid Tolin, Psihijatar: Nagomilavanje stvari je najverovatnije ekstremna verzija nečega što se dešava svakome od nas.
Doktor Tolin je specijalista za lečenje nagomilavanja i pitali smo ga da li bi on pokušao da pomogne Lindi.
«Da li možete da mi kažete nešto više o uticaju nagomilavanja na vaš socijalni život?
«Nedavno sam imala veoma ozbiljnu ljubavnu vezu. Bili smo vereni, i to je prekinuto delom zbog nagomilavanja».
Dr. Tolin je organizovao za Lindu, snimanje njenog mozga kako bi se videlo kako on reaguje kada se baci najosnovniji deo djubreta, reklamna pošta. Linda je dovela jedan deo njenog problema pod kontrolu. Više ne pretura po djubretu.
«Vozim se niz ulicu kada je dan za bacanje djubreta. To je kao da prolazite pored milion barova, a alkoholičar ste».
Druženje sa Dr. Tolinom pokazalo je da se ona i dalje bori sa snažnim nagonom.
Ali kada ode u njenu kuću, Tolin kaže da je mnogo teže za Lindu da se odrekne stvari koje već ima.
«Ona je vrlo uspešna u smišljanju načina da upotrebi stvari za koje je zaboravila da li ustvari i može da ih sačuva».
Tolin kaže da sindrom nagomilavanja stvari ne može da se izleči, već može samo da se kontroliše. I zato što je Lindi toliko teško da gleda kako stvari uzaludno odlaze, poslali smo joj profesionalnog organizatora Patrišu Dizel kako bi joj pomogla da izabere stvari koje će da pokloni u dobrotvorne svrhe.
«Želela bih da bude cakum-pakum. Želela bih da su čisti i prazni. Želim da budu spremni za nekoga ko će se useliti kod mene. Nekoga koga ja volim», kaže Linda.