Linkovi

Umetnost u Nju Orleansu nakon uragana Katrina


Na putu od aerodroma do Nju Orleansa napisi pored puta obaveštavaju prolaznike: VRATILI SMO SE. Ko se zapravo vratio? Slikari, muzičari i izvodjači su medju raseljenima širom zemlje nakon uragana Katrina.

Više od pola godine nakon uragana Katrina, bend Wild Magnolias održava besplatni koncert ispred Muzeja države Luizijane. Taj bend je deo takozvanih “Mardi gra Indijanaca“, crnaca obučenih u višebojna, blještava pera u čast indijanskih plemena, koja su svojeveremno pružala bezbedno utočište odeglim robovima. Bend Wild Magnolias je obišao svet, ali je ovo prvi put da nastupa u svom rodnom gradu od uragana Katrina. Kako kaže vodja benda, Kvin Rita, dok ih nije smestio prijatelj iz Nju Orleansa, nisu imali gde da žive niti da prave svoje čuvene kostime:

”Izgubili smo sve. Prvo smo otišli u Načez u državi Misisipi, gde nismo dobili nikakvu pomoć. Zatim u Baton Ruž i Atlantu na trideset dana. Nakon toga smo otputovali u Geinzvil na Floridi na tri meseca. Počeli smo da šijemo u Geinzvilu. Sve smo tamo prebacili i jedna divna porodica nam je dozvolila da u njihovom domu završimo naše kostime.“

Kvin Rita priča da mnogi drugi muzičari, nisu bili tako srećne ruke.

”Oni su želeli da se vrate. Ali cela poenta je naći smeštaj, jer ga nigde nema, što je tužno.“

Preko puta Džekson trga, svira mali limeni orkestar.
Svakih nekoliko nedelja, Cool Bone limeni orkestar nastupa u Nju Orleansu na svadbama i konvencijama. Raseljeni članovi benda moraju da lete ili voze čak iz Mišigena ili Teksasa. Lider benda Stiv Džonson, koji je sada učitelj srednje škole u Alabami, brine da ukoliko muzičari ne budu nastojali da se vrate, mladi neće biti u prilici da prate lokalnu tradiciju učenja muzike na ulicama grada.

”Sve dok je i jedan jedini muzičar ovde, muzika će se širiti. Katrina će verovatno dovesti do selidbe nekih ljudi, ali ne može da ubije naš duh. Hoću da kažem sve dok je ovde i jedan jedini muzičar on će uvek moći da poduči nekog drugog. “

”Ime mi je Filip Arman. Imam 27 godina. Ja sam jednostavno muzičar iz Nju Orleansa. Sviram bubnjeve.“

Bubnjar Kool Bone limenog orkestra, Filip Armand je pet dana bio zatočen bez hrane i vode na susedovom krovu.

”Bio je to košmar, posebno noću. Čuli su se glasovi ljudi koji su dozivali upomoć. Niko nije dolazio da im pruži pomoć. Bilo mi ih je žao. Priznajem, plakao sam na krovu, to je istina, neću da se pravim hrabar.“

Pa ipak neki izvodjači pokušavaju da izvuku najbolje u ovoj situaciji i iksoriste pažnju nacije usmerenu na Nju Orleans i ponos tamošnjih gradjana:

Lutkar Valentino je poreklom Jugosloven koji je pre petnaest godina po prvi put počeo svoj lutkarski šou na ulicama Nju Orleansa:

”Zvali su ih Valentinove džez lutke pre uragana, ali nakon Katrine sam odlučio da ovu predstavu nazovem ”Kul mačke Nju Orleansa“. Valentino je preživeo uragan, ali je otišao kad je izgubio struju i kad mu je ponestalo hrane. Bilo je teško dok je lutkarsku predstavu izvodio na svojim proputovanjima.

”Vratio sam se pre deset dana. Predstava je prikazivana u mestu Kliervoter na Floridi. Florida, čoveče, osećao sam se kao riba na suvom. Niko nije bio tako zainteresovan za moju predstavu kao što je to ovde slučaj. Znam hiljade ljudi, oni se raduju da me vide. Nema mesta poput ovog.“

Na ulici Rojal u čuvenom Francuskom kvartu, koji je nekada bio prepun galerija, znaci ”Za izdavanje“ niču kao korov.

Pretnja od uragana, novac i politika će odrediti budući izgled Nju Orleansa, ali će njegova kultura ostati u rukama umetnika koji ga smatraju svojim matičnim gradom. Samo će vreme pokazati ko će oni biti.

XS
SM
MD
LG